Foto: Freepik
Očevi igraju ključnu ulogu u životu svakog deteta, oblikujući ga u osobu kakva će postati. Poput majke, i otac – onaj uz kojeg dete raste je samo jedan – drugi ljudi ga ne mogu ni nadoknaditi, ni zameniti.
Očevi i majke su stubovi u razvoju emocionalnog blagostanja deteta. Deca „traže“ od svojih očeva da postave pravila i sprovode ih; ona računaju da će im očevi pružiti osećaj sigurnosti, kako fizičke tako i emocionalne. Deca žele da učine očeve ponosnim.
Studije su pokazale da kad su očevi ljubazni i puni podrške, to u velikoj meri utiče na kognitivni i društveni razvoj deteta, uliva opšti osećaj blagostanja i samopouzdanja.
Veza sa ocem kreira budućnost svih ostalih veza
Očevi ne utiču samo na našu ličnost, već i na to kakve ćemo odnose imati sa ljudima dok rastemo, a potom i kad odrastemo.
U odnosu na to kako se otac ponaša prema detetu, dete će tolerisati ili neće tolerisati tuđe ponašanje. Takođe, ono će biti sklono određenim obrascima koji su ili zdravi ili toksični, i zahtevati određene stvari u odnosima sa drugim ljudima tokom odrastanja, ali i u zrelom dobu.
Prijatelje, partnere i supružnike devojčice biraju na osnovu toga kako doživljavaju odnos sa svojim tatom.
Naime, devojčice računaju da će im očevi pružiti sigurnost i emocionalnu podršku. Otac pokazuje ćerki kako treba da izgleda dobar odnos sa muškim polom. Ako je pun ljubavi i nežan, njegova ćerka će kasnije tražiti te kvalitete kod muškaraca. Ako je snažan i hrabar, nju će privlačiti muškarci istog karaktera.
Ukoliko je otac nasilan i otuđen, kod devojčica može da se razvije obrazac žrtve, te mogu da kroz život „trpe“ nasilne partnere, ili suprotno – da razviju potpunu averziju i distancu prema muškom rodu.
Za razliku od devojčica koje modeliraju svoje odnose sa drugima na osnovu karaktera svog oca, dečaci se modeluju po liku oca. Oni od malih traže njihovo odobrenje.
Ako je otac brižan i sa poštovanjem se ophodi prema ljudima, dečak će se tome učiti. Kad je otac odsutan, dečaci traže druge muške figure koje mogu da ih nauče kako da se ponašaju i prežive u svetu, prenosi „Pediatricsoffranklin„.
Uticaj konflikta na povezanost oca i deteta
Konflikt je neizbežan segment svih brakova, ali kada izbije u porodici stresni ili ljuti roditelji mogu da projektuju bol i bes na decu, a u tom slučaju socio-emocionalni razvoj dece može da ispašta.
Način na koji se roditelji, posebno očevi, suočavaju sa bračnim sukobima može biti koban za mentalno zdravlje deteta, prema novoj studiji.
– Ono što je važnije od sukoba jeste način na koji se ljudi nose sa njim. Naša studija je razmatrala da li konstruktivno rešavanje svađe ili problema može ublažiti deo negativnog uticaja na dete – kaže glavni autor Kiudži Gong.
Neka istraživanja su pokazala da sukob više utiče na povezanost oca i deteta, u odnosu na vezu između majke i deteta.
Prepoznajući važnost predškolskih godina za učenje socio-emocionalnih veština, analizirani su podaci porodica sa četvorogodišnjacima i odgovori očeva na pitanja o bračnim konfliktima i strategijama rešavanja. Gradeći veze u lancu, istraživači su povezali izveštaje očeva o sukobima sa njihovim roditeljskim praksama, zatim sa socio-emocionalnim uticajem tih praksi na decu.
Analizirajući uzorke od 3.955 heteroseksualnih porodica, autori su otkrili da kad su očevi prijavili češći bračni sukob, to je povećavalo njihov roditeljski stres i smanjivalo osećaj topline prema detetu. Prema analizi, ti faktori su potom smanjili socio-emocionalne veštine deteta koje su majke prijavile u anketama.
– Otvorena komunikacija i postizanje kompromisa je ključna; udaranje, kritikovanje i bacanje stvari stvara nepovratnu diskonekciju očeva sa decom – ističe Gong.
On savetuje da je poželjno imati više kliničkih ili obrazovnih programa koji uče roditelje kako da otvoreno komuniciraju jedni s drugima, da slušaju jedni druge i održavaju dobre odnose sa članovima porodice, prenosi „Eurekalert„.
Komentari 0