Nema sramotnijeg ni luđeg zanata od dangube, besposlice i lenjosti – govorio je Dositej Obradović, dok je Bendžamin Frenklin upozoravao da uspavana lisica neće uhvatiti kokošku. Pa ipak, uprkos posledicama koje ostavlja na lični i poslovni napredak, lenjost je teško pobediti.
Da li zato što imamo sve više obaveza ili zbog nečeg drugog, tek statistika pokazuje da smo danas četiri puta skloniji da ono što treba da uradimo – odložimo. Mada su po odlaganju obaveza čuveni studenti sa njihovim izgovorom „Od ponedeljka počinjem da učim“, statistika pokazuje da ova pojava pogađa svakog petog čoveka.
– Lenjost se najčešće javlja iz dva razloga – ili nam je zadatak isuviše jednostavan ili nam se čini da prevazilazi naše snage – kaže životni trener Tamara Vujnović. – Ako se suočavate sa obavezom koja vas ne inspiriše, proglasite je prioritetom. Uvećavanjem važnosti zadatka, uvećava se i vaša spremnost da uradite ono što je potrebno.
U drugom slučaju, kada se borimo sa obavezama za koje se ne osećamo spremnima, naša sagovornica predlaže da zamislimo zadatak u vidu određenog oblika – kamena, planine, lopte.
– Sada, u svojim mislima, počnite lagano da smanjujete taj oblik i spuštajte ga što bliže zemlji. Radite tako sve dok vam veličina i položaj ne budu dovoljno prihvatljivi. Na ovaj način, menjate predstavu zadatka u svom umu, koji ga sada registruje kao manji i savladiv – poručuje životni trener.
Upravo prevazilaženje teškoća pravi heroje, govorio je Luj Paster, dok kineska poslovica upozorava da je lenjost najveći neprijatelj vrline.
– U borbi protiv lenjosti može vam pomoći tehnika planiranja i podele zadataka na manje oblasti. Ali je najvažnije da promenite tu predstavu koju imate u sebi, jer tako uvećavate svoju motivaciju. A onda vam, jednostavno, ništa neće biti toliko teško – zaključuje Vujnovićeva.
Komentari 0