Šta o alergiji na hranu treba da znaju predškolsci?
Kako odrastaju, već u predškolskom uzrastu, treba da znaju:
– na koje namirnice imaju alergiju i
– da prepoznaju sigurne proizvode.
Takođe, deca ovog uzrasta bi trebalo da znaju da hrana koju smeju da jedu i hrana na koju su alergični, često izgledaju isto, tako da obavezno treba da postave pitanja o sastavu, jer se alergeni kriju i na nekim neuobičajenim mestima, kao što je na primer balance u viršlama.
Popularni proizvodi
Kada smo kod sličnosti proizvoda, slatkiš je slatkiš, zar ne? Treba skrenuti pažnu na proizvode određenih brendova čiji su proizvodi popularni i koji se masovno koriste na ulici, u parku, u vrtiću, školi:
Mančmelou i Bananica sadrže belance (alergija na jaja),
M&M bombone u žutoj kesici, Snickers, Smoki sadrže kikiriki (alergija na kikiriki), svi keksi u uobičajenoj ponudi sadrže pšenicu, pa i Plazma za koju svi misle da je zdrava (ha!), pa kad je jede moje dete, zašto je ne bi svako dete jelo – (alergija na gluten), sve čokolade sem crnih su mlečne (alergija na mleko), a soja je prisutna svuda, pa čak i u čuvenoj Plazmi.
Šta školska deca treba da znaju o alergiji na hranu?
Svaki uzrast nosi svoje brige, pa se deca sa alergijama na hranu u školskom uzrastu suočavaju sa potpuno novim izazovima. Pored namirnica na koje su alergični, školska deca bi trebalo da znaju i druge nazive za alergene sa kojima imaju problem, kao što su:
Kazein, laktoza = mleko
Raž, pšenica, spelta, kamut, bulgur, ječam, ječmeni slad = gluten
Orah, indijski orah, pistaći, lešnik, badem = orašasti plodovi
– Veoma je važno učiti decu da prihvate svoju različitost u ishrani.
– Lagano ih treba uvoditi u kulinarstvo, kako bi znali da naprave obrok za sebe.
– Glavno pravilo za školsku decu je da nikada ne rizikuju. Da, biće puno izazova. Deca na odmoru će jesti svašta, od prehrambenih nedozvoljenih proizvoda, do home made varijanti užina. Sve je to primamljivo. Sve je to bilo nedostupno.
Prijavi problem – ne stidi se
Brzina delovanja kod anafilaksije i astmatične opstrukcije je veoma važna. Jedna od bitnih stavki u vaspitavanju deteta sa bilo kojim zdravstvenim problemom je naučiti ga da gde god se nalaze uvek treba da prijave novonastale simptome. Bilo da je to otežano disanje, svrab jezika, tela…da se ne stidi da kaže kako se oseća. To bi trebalo da bude starija osoba koja je odgovorna za njegovo čuvanje, bilo da je to vaspitačita, trener, tetka, baka, učiteljica – ne treba da se stidi. Dete ne treba plašiti i stalno pričati o njegovim problemima i skretanjem pažnje na simptome, već postepeno, dozirati informacije.
Uključiti dete u nabavku
Neka deca vole kupovinu – neka ne, ali sva deca, htela ne htela, odlaze u kupovinu sa svojim roditeljima. Afirmativno delovanje u toku same kupovine namirnica i uključivanje deteta u sam proces, veoma je važno za upoznavanje dozvoljenih namirnica, ali i za posmatranje navika u kupovini. Ponekad se dešava da proizvođač promeni sastav, a da to nije jasno naglašeno na proizvodu. Ponekad to može biti dodavanje alergena.
Čitanjem deklaracijia i etiketa na proizvodima, dete uviđa koliko je to zapravo značajno. Ukoliko vidi kako mi čitatmo etikete i vodimo računa o svakom proizvodu, dete će to prihvatiti kao normu i kako odrasta biće odgovorno pri kupovini svake namirnice.
Komentari 0