Kad deca postaju svesna druge dece i kad se zapravo žele igrati sa drugom decom?
Deca počinju primećivati drugu decu sa oko 9 meseci, a sa godinu dana uspostavljaju prvi kontakt, s time da osoba od poverenja mora biti u blizini kako bi se osećali sigurno. Sa oko godinu i po već počinje određena interakcija, u vidu primetne želje deteta da se približi drugoj deci. Te početne faze igranja mogu biti prilično nespretne pa čak i neugodne, jer je učenje socijalnih veština dugotrajan proces. Ipak, do treće godine, deca se s vršnjacima uglavnom igraju na način da se u istom prostoru igraju zasebno, fokusirani svaki na svoju igru.
Tek sa oko tri godine deca stiču svoje prve prijatelje. Trogodišnjaci će neretko svojim prijateljima nazivati decu koja su nešto starija od njih, a koja ih impresioniraju svojom igrom. U tom uzrastu, deca koja pohađaju vrtićke grupe, počinju se družiti sa vršnjacima, koje opisuju kao decu koju vole i s kojom se najradije igraju.
Što su deca starija, važan deo prijateljstva postaje i uzajamno pomaganje i delenje.
Kako podstaknuti dete da ima pozitivne odnose sa svojim vršnjacima?
Dom je mesto gde sve počinje. Deca kod kuće posmatraju i uče kako deliti, kako razgovarati s drugima…
Imaju li vaša deca pozitivne odnose sa svojom braćom i sestrama? Imaju li pozitivan odnos s vama?
Na međusobne odnose mlađe dece i razvijanje njihovih prijateljstava, bitno utiče njihov odnos s roditeljima. Ukoliko rastu u stabilnom i podsticajnom okruženju, veća je verovatnost da će imati više prijatelja i bolje se snalaziti u socijalnim odnosima i situacijama. Zato pokazujte svojem detetu ljubav i izbegavajte kritike, kako bi vaše dete imalo samopouzdanja.
Iako svi preduslovi mogu biti ispunjeni, neka deca teže sklapaju prijateljstva. Uz pravi podsticaj i podršku, i oni mogu naći prijatelje.
Kako roditelji mogu pomoći deci u pronalaženju prijatelja?
Roditelji trebaju saznati ko je u vrtićkoj grupi ili razredu njihovog deteta. Svakako ćete saznati više ukoliko upoznate roditelje te dece. Bolje upoznavanje možete i sami predložiti kroz neku zabavnu aktivnost; proslavu rođendana, zajednički odlazak u pozorište, gledanje crtaća, skupljanje i razmena sličica, zajednički odlazak u vrtić ili školu. Zasigurno ima još roditelja koji bi se voleli povezati.
I u parku ili igraonici ćete verovatno biti u prilici povezati se s nekom porodicom vršnjaka vašeg deteta. Roditelji ponekad misle da će deca automatski sklapati prijateljstva. Prijateljstvo je teško razvijati ako se prijatelji ne viđaju redovno, pa je ponekad dobro kad se uključe i roditelji.
Pri uključivanju roditelja, važno je da roditelji pronađu najbolji način za posredovanje. Ono treba biti diskretno, uz poštovanje posebnosti i želja dece.
Slobodne aktivnosti (što naročito može pomoći darovitoj deci koja znaju biti na neki način izolovana), takođe otvaraju mogućnosti za upoznavanje drugih. Prijateljstvo se zasniva na zajedničkim interesima, pa se kroz takve aktivnosti često stvaraju prijateljstva. Ukoliko kod deteta primećujete određene afinitete, usmerite ga na aktivnosti koje to potenciraju jer će tamo biti i deca s kojom će se razumjeti.
Ako je dete bojažljivo i povučeno, ne pokušavajte ga odmah približiti većoj grupi dece, već jednom detetu ili dvoje, a onda se malo odmaknite. Dajte deci dovoljno vremena da pokušaju uspostaviti kontakt, a tek ako se to ne dogodi, malo pomozite. Pritom nemojte insistirati. Deca moraju imati dovoljno slobodnog prostora u izboru prijatelja.
Razgovarajte s detetom o prijateljima i prijateljstvu. Čitajte i pričajte priče, pogledajte koji crtić na tu temu… Tako ćete doznati što vaše dete želi i koliko mu je prijateljstvo važno. Ponekad su deca, u nekim periodima odrastanja, uronjena u svoj svet, pa im druženja nisu toliko važna. Zato pripazite da svoje potrebe i želje ne zamenite za detetove.
Pomozite detetu da nauči kako će se uključiti u grupu, kako se igrati kad je na njega red i poštovati pravila. To ćete najjednostavije učiniti kroz igre kod kuće odnosno kroz igre pretvaranja u kojima ćete „igrati“ uloge.
Vaspitači ili učitelji mogu pomoći povučenoj deci da u grupi lakše sklope prijateljstvo. Porazgovarajte sa vaspitačem. On će vam reći svoje mišljenje koje treba da saslušate jer je u prilici sagledati situaciju iz manje subjektivnog ugla.
Posredovanje roditelja ne znači da trebate rešavati detetove probleme umesto deteta, već da mu trebate biti savetnik i podrška. Iz svake se životne situacije može izvući nešto dobro, prvenstveno iskustvo i pouka. Najvažnije je da učinite sve što je u vašoj moći kako se dete ne bi osećalo neuspešnim, a to po potrebi uključuje i savetovanje sa psihologom.
Još neka pitanja…
Kako se postaviti kod neiskrenog ponašanja?
Deca znaju reći; „Ti si moj najbolji prijatelj!“, a nedugo zatim tog „najboljeg prijatelja“ ignorisati ili čak ogovarati. Takva je situacija naročito teška za dete koje doživljava neiskrenost. To nema veze s popularnošću u grupi. Deca se ponekad tako ponašaju jer su u potrazi za najboljim prijateljem, a ponekad se radi o njihovom stavu. Bez obzira u kojoj se ulozi dete našlo, o tome treba razgovarati. Ukoliko se vaše dete oseća odbačenim, usmerite ga na druženje s nekim drugim detetom. Ukoliko pak primetite da vaše dete odbacuje druge, pokušajte saznati šta stoji iza toga.
Razvijajte svoje socijalne odnose, pokazujte prema drugima razumevanje i saosećanje i negujte svoja prijateljstva. Pomozite deci da shvate svoja i tuđa osećanja.
Isto tako, objasnite deci da svako prijateljstvo ima svoje uspone i padove. Svi smo mi iskusili nesuglasice i svađe sa prijateljima.
Treba li podsticati dete da bude popularno?
Skoro sva deca žele biti popularna. Roditelji treba da podstiču da dete razvije svoju posebnost, a preko toga i svoj vlastiti stil. Način na koji deca ponekad opisuju sama sebe, odraslima može zvučati smešno; „Ja sam super!“, ali takva izjava im omogućava da budu zadovoljno sobom. Aktivno slušajte decu i dozvolite im da slobodno izražavaju svoje osećaje i stavove, naravno, bez da time povređuju druge.
Komentari 0