Dete mešaju slova zbog različitih razloga, a najčešće su sledeće zamene:
– neformiranost vizualno-prostornih funkcija (pritom dete najčešće brka slova slična u načinu pisanja: b-d, b-g, m-n, b-h, h-n, c-e i dr.);
– neformiranost fonematskog sluha (dete meša opozicijske suglasnike: v-f, b-p, d-t);
– odsutnost stabilne slike slova (dete meša manje česta slova: č, ć, đ, dž);
– neformiranost kinestetičke analize (dete meša slova prema akustično-artikulacijskim svojstvima: o-u, a-e i dr.).
Važno je napomenuti da deca s nekim od opisanih poteškoća trebaju pomoć logopeda i neuropsihologa u svrhu razvoja neformiranih funkcija, ne samo u području govora.
Ove vežbe su namenjene deci s kojom radi logoped, ali i deci koja su već prošla logopedski tretman i sada im samo treba dodatna podrška.
Vežbe pri zameni slova prema vizualno-prostornoj sličnosti
Za početak, potrebno je proveriti formiranost prostornih slika kod deteta, tj. koliko ono jasno razlikuje pojmove: gore-dole, lievo-desno, vrh-dno, napred-nazad, iznad-ispod, više-manje, šire-uže, više-niže.
Izgubljeni predmet
Sakrijte neki predmet (čokoladicu, plišanu igračku ili sl.) i predložite detetu da ga nađe. Potraga teče prema uputstvima: pet koraka ulevo, podigni pogled, ispruži ruku desno, spusti glavu, okreni se nazad, zakorači desnom nogom napred itd.
Izvodač
Detetu se daju različiti predmeti: obična olovka, hemijska olovka, čaša, kutija, sitne igračke i sl. Na posebnim papirićima napisani su zadaci, na primer: Stavi običnu olovku desno od kutije!, Sedni lutku ispred čaše!, Stavi hemijsku olovku levo od medvedića! i dr. Papirići leže na stolu poleđinom prema gore, tako da dete nasumično odabira zadatak.
Vežbe pri zameni glasova prema fonetičko-fonematskoj sličnosti
Bitno je napomenuti da sve vežbe koje ćemo navesti treba sprovoditi tačno onim redosledom kojim ih navodimo (čuti – izgovoriti – razlikovati – zapisati). Na primer, na zvučne suglasnike možete tapšati, na bezvučne lupati nogama, zvučne možete izgovarati visokim glasom i podizati ruke, a bezvučne dubokim glasom i spuštati ruke.
Za početak, objasnite detetu da zvučni glas izgovaramo pomoću glasnih žica. Kada pri izgovoru glasa glasne žice miruju, taj glas je bezvučan. Zatim pokušajte izgovoriti zvučne i bezvučne suglasnike u parovima i osetiti razliku. Na primer, b i p su “eksloplozivni” znakovi pa prilikom njihovog izgovaranja struja vazduha kao da “eksplodira“ kroz usne. T i d su glasovi “guralice”, jezik pri njihovom izgovaranju pokušava izgurati prednje gornje zube. Prilikom izgovaranja č–š jezik se “sanka niz brdo.”
Nakon što je dete shvatilo razliku u izgovoru zvučnih i bezvučnih suglasnika (zvučni – plus glas, bezvučni – minus glas), pripremite dve kartice. Na jednoj crtajte znak “+” i ta kartica označava zvučni glas, a na drugoj crtate “-” i označavate njom bezvučni glas. Izgovarate reč s početnim zvučnim i bezvučnim suglasnicima i predlažete detetu da kada čuje glas podiže karticu sa znakom “+” ili “-” u zavisnosti od toga smatra li da je to zvučni ili bezvučni glas.
Podelite papir na dva stupca i predložite detetu da u levi stupac zapisuje reči s početnim bezvučnim suglasnikom, a u desni s početnim zvučnim suglasnikom. Možete početi od jednog para glasova i s vremenom povećati zahtevnost zadatka i predlagati reči sa svim parovima zvučnih i bezvučnih glasova.
Pripremite čvrsti karton i nalepite na njega u parovima komadiće različitih materijala koji odgovaraju parovima zvučnih i bezvučnih suglasnika. Na primer, b-baršun (brusni papir), p-plastika (perje, pluta), d-drvo, t-trava, v-vata, g-guma, s-stiropor, š-šuškavac. Detetu se predlaže da opipava materijale i istovremeno izgovara glasove.
Vežbe pri zameni manje učestalih glasova i glasova prema akustičko-artikulacijskoj sličnosti
Rad treba započeti formiranjem glasovne slike. Uvežbavajući pojedini problematični glas i slovo čitajte različite reči. Dete treba nakon vas ponavljati samo one reči u kojima postoji glas na kojem trenutno radite. Nakon što je dete čvrsto usvojilo izgovor, setite se sledeće vežbe: dete izgovara glas, vi dovršavate reč koja počinje tim glasom, a dete zatim izgovara celu reč. Na primer: h-hvala, h-rast, č-ekić, č-izma, đ-ak.
Pročitajte detetu reči u kojima moraju biti glasovi c ili č, no prilikom izgovaranja izostavljajte taj glas, tapšući na njegovom mestu dlanovima ili lupajući olovkom po stolu. Na primer, ladi (kuc!) a, skakava (kuc!), (kuc!) ipela. Ista je vežba vrlo korisna za diferencijaciju glasova č i ć.
Brzalice i zabavni izrazi za vežbanje izgovoranja “neposlušnih” glasova i formiranje kinestetičke analize
Stručnjaci preporučuju da se izgovaraju brzalice kako s osloncem na pisani tekst, tako i osloncem na ponavljanje. U narodnoj jezičkoj kulturi mogu se naći zanimljive i zabavne brzalice. Na primer: Ture bure valja, bula bure gura, brže bula bure gura, no što Ture bure valja; Opančićem ću te, kaiščićem ćeš me.
Komentari 0