Foto> Pixabay
Do treće godine života dete obično izgovara sve samoglasnike i oko desetak suglasnika. Glasovi se postepeno razvijaju i u petoj godini se izgovaraju pravilno bez distorzija(oštećenja).
Usporen razvoj govora je problem koji se javlja najčešće do treće -četvrte godine. Dete razume govor okoline,ali rečenica nije gramatički ispravna.
Nedovoljno razvijen govor je kada dete ima 6-7godina,ali govor je pojmovno siromašan, rečenica kratka i agramatična.
Govor nije izgrađen ako dete izgovara sve glasove pravilno, bitno je i da su razvijene jezičke strukture. Deca sa zakasnelim govornim razvojem (bez oštećenja sluha, neuropsiholoških i anatomskih smetnji perifernih govornih organa) imaju različite govorne probleme u izgovoru većeg broja glasova, u verbalnom pamćenju, nepravilno upotrebljavaju gramatičke oblike i teško se verbalno izražavaju.
Stepen oštećenja je različit i kreće se od nultog nivoa (alalija), do izrazitih leksičkih i gramatičkih teškoća (razvojna disfazija), do normalnog izražavanja ali sa teškoćama u čitanju (disleksija), pisanju (disgrafija), poremećaju ritma i tempa govora (mucanje).
Alalija može biti senzorna(potpun nedostatak govora) i motorna (teškoće u ekspresivnom govoru).
Senzorna alalija je kada dete ne razume govornu poruku, plačljivo je sa povremenim napadima vrištanja i bacanja na zemlju, ima kratkotrajnu pažnju. Dobro čuju,ali imaju perceptivne smetnje na nivou auditivnih centara u mozgu.
Motorna alalija se javlja kada dete razume, izvršava naloge, komunicira gestovima, ima nekoliko dvosložnih reči. Neka deca se povlače i ćutljiva su, a neka ispoljavaju nemir, agresivnost i lošu pažnju. Ovakav nerazvijen govor ne može da se sam po sebi razvije bez logopedskog tretmana sa detetom i edukacije roditelja.
Razvojna disfazija je poremećaj govora i jezika kod kojeg je sposobnost deteta da govori ili razume govor ispod očekivanog za uzrast. Razvojni jezički poremećaji su svrstani u: poremećaje ekspresivnog govora (razumevanje govora u granicama normale, kratka verbalna ekspresija, nezrele rečeničke strukture, pogrešna upotreba gramatičkih oblika, upotreba nevaerbalnih poruka) i poremećaje receptivnog govora (razumevanje je ispod očekivanog za uzrast deteta, ne odaziva se na ime, nemogućnost da izvršava naloge, slaba pažnja, osetljivost,anksioznost).
Artikulacioni problemi nisu glavni i na to treba obratiti pažnju da se ne bi zanemarila izgradnja jezičkog sistema koja je bitna.
Jezički razvoj ima i svoje etape: razumevanje govora, prepoznavanje reči i povezivanje sa predmetima i slikama, sluša stimuluse , a tek onda razvija aktivan rečnik. Ovo je složen govorno-jezički problem i moguće ga je rešiti samo uz intenzivan rad sa detetom (dete-roditelj-logoped-vaspitač- okolina).
Dislalija je nemogućnost ili nepravilnost izgovora pojedinih glasova, rečnik je zadovoljavajući,a rečenica je gramatički ispravna. To je najčešći govorni poremećaj predškolske i školske dece. Ispoljava se u vidu nedostatka glasa (omisija), zamene nerazvijenog glasa drugim (supstitucija) i oštećenje pojedinih glasova (distorzija). Kreće se od lakih artikulacionih smetnji do nemogućnosti praćenja razumevanja verbalne poruke te se stvara i negativan stav prema govoru.
Najčešći artikulacioni poremećaji su:
- sigmatizam-poremećaj glasova c, s, z, š, ž, č, ć, đ, dz
- rotacizam-poremećaj glasa r
- lambdacizam -poremećaj glasa l, lj
- kapacizam i gamacizam-poremećaj glasova k i g
- tetacizam i deltacizam-poremećaj glasova t i d
- tetizam -kada se glasovi s, c, š, č, ć,i k zamenjuju glasom t; z, ž, dž, đ i g zamenjuju glasom d
Mucanje se najčešće javlja između (2-4 godine života). Češći je kod dečaka nego kod devojčica. Između 2-3 godine života sa govorom napreduje i cela motorika, nervni sistem se mnogo angažuje i mozak treba da obavi mnogo zadataka odjednom. Zbog nezrelosti nervnog sistema ovaj problem je izražen kod dece koja imaju nešto sporiji govorno-jezički razvoj. Mucanje je vezano za povećana interesovanja deteta za svet koji ga okružuje, a može da bude uzrok i stresni dogadjaj. Roditelji u svojoj dinamici života nemaju uvek dovoljno vremena da saslušaju svoje dete, a naročito se nema razumevanja za njegova oklevanja u govoru. Počinju da ga ispravljaju, požuruju, a samim tim samo produbljuju govorni problem- „roditelji ne govorite brzo, gledajte dete u oči dok razgovarate snjim“, jer je govor odraz i našeg psihičkog stanja. Konverzaciju treba voditi strpljivo, lagano i kroz kraće dijaloge.
Disgrafija je poremećaj u pisanju,rukopis je nečitak, loše postavljen u prostoru stranice, ne prati vodoravan pravac. Reči su medjusobno stisnute ili je prostor izmedju njih neujednačen. Slova izgledaju nedovršeno, tanka su,dok ponekad toliko pritiska po papiru da ga iscepa.
Disleksija je poremećaj čitanja. Simptomi su: premeštanje redosleda slova u reči (od-do), zamena slova (b-d), izostavljanje slova, dodavanje slova. Javljaju se i problemi sa pamćenjem slova, dovodjenjem u vezu pisanih i štampanih slova, povezivanje slova u kontinuirani niz. Dete odvojeno čita slovo po slovo, odvojeno čita reč, preskače redove, pogrešno razume tekst. Disleksično dete je često dezorjentisano u prostoru i vremenu.
U osnovi poremećaja čitanja i pisanja gotovo se uvek nalazi poremećaj u razvoju govora i jezika.
Važno je da se na vreme prepozna govorno-jezički problem deteta. Cilj je da se što pre, dok je dete malo razvije govorni i jezički sistem. Najviše se može postići izmedju druge i pete godine života jer je plastičnost moždanih funkcija tada najveća.
Roditelji ne insistirajte na onome što dete ne može da uradi obeshrabrićete ga,a ono gubi tada motivaciju za dalji rad. Govor koji upućujete detetu mora imati značenje koje dete može da razume.
POštovani,
moj sin ima 10 godina ijoš uvek problem sa glasovima č,dž.š (posebno u rečima kada posle č,DŽ,Š imamo „A“)
išli smo u nekoliko navrata kod logopeda,ali jedino su mu dali neke vežbe da radi kući (savet da svaki dan grize jabuku ) i s obzirom da smo u maloj sredini nije moguće dobiti termine jer su oba logopeda prezauzeta.
i tokom svih ovih godina,uglavnom mi je rečeno smeta treći krajnik,i sl. i sad kad smo i to rešili ne vidim nikakvog pomaka iako sa njim vežbam reči .
da li postoji još šansa da mu se govor ispravi,s obzirom na njegov uzrast? i šta biste mi preporučili dalje da radim ?
NEMA drugog puta do pregleda i kontrole logopeda, uz redovno i uporno vežbanje.
Postovana,
Ineteresuje me u kom uzrastu najranije je smisleno otici kod logopeda? Moja beba ima 17 meseci i od reci govori samo tata i ne ne. Ostatak je brbljanje na njenom jeziku. Jako puno brblja i pevusi, ima sluha. Voli abc pesmicu i peva“ejdisidi i dji“ ili mimimi bibibi isl. Imitira ponekad nekoliko zivotinja, ali nece uvek. Da li je ovo premalo za njen uzrast?
Treba sačekati još mesec – dva, pa ako ne bude pomaka da se obavi pregled logopeda.
Pozdrav.Moj sin ima 6godina propricao je jako kasno posle 2godine isao je tad kod logopeda i u tom periodu krenuo u vrtic.Ubrzo je propricao.sada ima 6 godina i dalje neka slova ne izgovara.ide kod logopeda od septembra al posto je drzavni zakayuju mu na mesec dana i nista nema pomaka.savet nam je ja ga uvek ispravljamo jer yna da iygovori ta slova kad mu se kaze al kad prica ne upotrebljva ih.brine me jer krece u skolu a kad mu kazem neku rec da mi kaze sloo po slovo ne zna cak ni prvo slovo reci nekad ne zna.kome da se obratim i da li je to veliki problem ili mozda gresim.logoped nam je zakazao tek u aprilu a poslednji put je bio u januaru,hvala
Bez logopeda NEMA korekcije! Trazite drugog, ako nema pomaka u radu sa sdašnjim logopedom.
Pozdrav.Moj sin ima 6 godina,ide u predskolsko,imamo problem sa glasovima č,dz,š,ž,koje zna lepo da izgovori kada ga pitam,ali ih u govoru ne koristi t,j zamenjuje,a glasove r i l ne zna da izgovori.Inace pricalica je,recenice su duge i opsirne,pamti i recituje pesmice,prepricava price i komunikativan je sa drugarima.Kada je imao 4 godine ucio je kod logopeda s,z i c i njih i sada lepo koristi u govoru a ovo ne,izbegava da vezbamo,a u septembru ce u prvi razred i to me brine kako ce se snaci sa ucenjem slova,Molim za savet,unapred hvala
NAprosto se ponovo MORA uključiti logoped! Mislim da bez pomoći logopeda ovo neće biti rešeno.
Moje dete ima 8 god.,i isao je kod logopeda sa 4-5godina zbog nekih slogova.Logopedica je bila zadovojlna rezyltatima i rekla da vise nema potrebe da dolazi.I u to vreme se dete malo teze izrazavalo u smislu,kod objasnjavanja nekog dogadjaja i sl.Mislili smo da je to zbog manjeg fonda reci zbog godina,i da ce vremenom da ga obogacuje i bolje se izrazava.Ali,i dalje se tesko izrazava,kad krene da objasni nesto,on kad ne moze da se „seti“ neke reci stalno upotrebljava reci:znas ono,ili tako nesto,ovo…Inac rukopis mu je krupniji,ponavlja neke reci kod diktata,i usporeno pise.Kod citanja u zurbi,desava mu se da umesto reci ,,od“ kaze „do“ i obrnuto.Pisem Vama ovo,u nadi da cete mi prvo odgovoriti i usmeriti nas negde ako mislite da ima razloga za tim.
Unapred hvala!
Mislim da je prvi korak razgovor sa školskim psihologom.
Iako se NE čini da dete ima neki ozbiljniji problem, psiholog će rešiti ove nedoumice.