Kako prepoznati govorno-jezički poremećaj

Foto> Pixabay

Do treće godine života dete obično izgovara sve samoglasnike i oko desetak suglasnika. Glasovi se postepeno razvijaju i u petoj godini se izgovaraju pravilno bez distorzija(oštećenja).

Usporen razvoj govora je problem koji se javlja najčešće do treće -četvrte godine. Dete razume govor okoline,ali rečenica nije gramatički ispravna.

Nedovoljno razvijen govor je kada dete ima 6-7godina,ali govor je pojmovno siromašan, rečenica kratka i agramatična.

Govor nije izgrađen ako dete izgovara sve glasove pravilno, bitno je i da su razvijene jezičke strukture. Deca sa zakasnelim govornim razvojem (bez oštećenja sluha, neuropsiholoških i anatomskih smetnji perifernih govornih organa) imaju različite govorne probleme u izgovoru većeg broja glasova, u verbalnom pamćenju, nepravilno upotrebljavaju gramatičke oblike i teško se verbalno izražavaju.

Stepen oštećenja je različit i kreće se od nultog nivoa (alalija), do izrazitih leksičkih i gramatičkih teškoća (razvojna disfazija), do normalnog izražavanja ali sa teškoćama u čitanju (disleksija), pisanju (disgrafija), poremećaju ritma i tempa govora (mucanje).

 Alalija može biti senzorna(potpun nedostatak govora) i motorna (teškoće u ekspresivnom govoru).

Senzorna alalija je kada dete ne razume govornu poruku, plačljivo je sa povremenim napadima vrištanja i bacanja na zemlju, ima kratkotrajnu pažnju. Dobro čuju,ali imaju perceptivne smetnje na nivou auditivnih centara u mozgu.

Motorna alalija se javlja kada dete razume, izvršava naloge, komunicira gestovima, ima nekoliko dvosložnih reči. Neka deca se povlače i ćutljiva su, a neka ispoljavaju nemir, agresivnost i lošu pažnju. Ovakav nerazvijen govor ne može da se sam po sebi razvije bez logopedskog tretmana sa detetom i edukacije roditelja.

Razvojna disfazija je poremećaj govora i jezika kod kojeg je sposobnost deteta da govori ili razume govor ispod očekivanog za uzrast. Razvojni jezički poremećaji su svrstani u: poremećaje ekspresivnog govora (razumevanje govora u granicama normale, kratka verbalna ekspresija, nezrele rečeničke strukture, pogrešna upotreba gramatičkih oblika, upotreba nevaerbalnih poruka) i poremećaje receptivnog govora (razumevanje je ispod očekivanog za uzrast deteta, ne odaziva se na ime, nemogućnost da izvršava naloge, slaba pažnja, osetljivost,anksioznost).

Artikulacioni problemi nisu glavni i na to treba obratiti pažnju da se ne bi zanemarila izgradnja jezičkog sistema koja je bitna.

Jezički razvoj ima i svoje etape: razumevanje govora, prepoznavanje reči i povezivanje sa predmetima i slikama, sluša stimuluse , a tek onda razvija aktivan rečnik. Ovo je složen govorno-jezički problem i moguće ga je rešiti samo uz intenzivan rad sa detetom (dete-roditelj-logoped-vaspitač- okolina).

Dislalija je nemogućnost ili nepravilnost izgovora pojedinih glasova, rečnik je zadovoljavajući,a rečenica je gramatički ispravna. To je najčešći govorni poremećaj predškolske i školske dece. Ispoljava se u vidu nedostatka glasa (omisija), zamene nerazvijenog glasa drugim (supstitucija) i oštećenje pojedinih glasova (distorzija). Kreće se od lakih artikulacionih smetnji do nemogućnosti praćenja razumevanja verbalne poruke  te se stvara i negativan stav prema govoru.

Najčešći artikulacioni poremećaji su:

• sigmatizam-poremećaj glasova c, s, z, š, ž, č, ć, đ, dz
• rotacizam-poremećaj glasa r
• lambdacizam -poremećaj glasa l, lj
• kapacizam i gamacizam-poremećaj glasova k i g
• tetacizam i deltacizam-poremećaj glasova t i d
• tetizam -kada se glasovi s, c, š, č, ć,i k zamenjuju glasom t; z, ž, dž, đ i g zamenjuju glasom d

Mucanje  se najčešće javlja između (2-4 godine života). Češći je kod dečaka nego kod devojčica. Između 2-3 godine života sa govorom napreduje i cela motorika, nervni sistem se mnogo angažuje i mozak treba da obavi mnogo zadataka odjednom. Zbog nezrelosti nervnog sistema ovaj problem je izražen kod dece koja imaju nešto sporiji govorno-jezički razvoj.  Mucanje je vezano za povećana interesovanja deteta za svet koji ga okružuje, a može da bude uzrok i stresni dogadjaj. Roditelji u svojoj dinamici života nemaju uvek dovoljno vremena da saslušaju svoje dete, a naročito se nema razumevanja za njegova oklevanja u govoru. Počinju da ga ispravljaju, požuruju, a samim tim samo produbljuju govorni problem- „roditelji ne govorite brzo, gledajte dete u oči dok razgovarate snjim“, jer je govor odraz i našeg psihičkog stanja. Konverzaciju treba voditi strpljivo, lagano i kroz kraće dijaloge.

Disgrafija je poremećaj u pisanju,rukopis je nečitak, loše postavljen u prostoru stranice, ne prati vodoravan pravac. Reči su medjusobno stisnute ili je prostor izmedju njih neujednačen. Slova izgledaju nedovršeno, tanka su,dok ponekad toliko pritiska po papiru da ga iscepa.

Disleksija je poremećaj čitanja. Simptomi su: premeštanje redosleda slova u reči (od-do), zamena slova (b-d), izostavljanje slova, dodavanje slova. Javljaju se i problemi sa pamćenjem slova, dovodjenjem u vezu pisanih i štampanih slova, povezivanje slova u kontinuirani niz. Dete odvojeno čita slovo po slovo, odvojeno čita reč, preskače redove, pogrešno razume tekst. Disleksično dete je često dezorjentisano u prostoru i vremenu.

U osnovi poremećaja čitanja i pisanja gotovo se uvek nalazi poremećaj u razvoju govora i jezika.

Važno je da se na vreme prepozna govorno-jezički problem deteta. Cilj je da se što pre, dok je dete malo razvije govorni i jezički sistem. Najviše se može postići izmedju druge i pete godine života jer je plastičnost moždanih funkcija tada najveća.

Roditelji ne insistirajte na onome što dete ne može da uradi obeshrabrićete ga,a ono gubi tada motivaciju za dalji rad. Govor koji upućujete detetu mora imati značenje koje dete može da razume.