A da bi nedelja krenula normalno, bez nervoze i napetosti, trebalo bi i sva jutra da su dobro isplanirana. I da počnu motivišući, i na vreme. Ali, kako probuditi školarca? Potrebna mi je sva jutarnja energija da ga nateram da ustane iz kreveta.
17 puta „ustani“ + 7 puta „idi u kupatilo“ + 3 puta „obuci se“ + 25 puta „žvaći“ + 6 puta „operi zube“ + 4 puta „spakuj ranac“…i ode nam energija već ujutru.
Potreba za snom kod dece starije od 7 godina je drugačija od manje dece, ali i odraslih. Unutrašnji sat u organizmu im govori da legnu kasnije uveče u krevet i da spavaju duže ujutru. Krenula sam da primenjujem ove tehnike, jednu po jednu, i za kratko vreme uspela da odlazak u školu posane rutinska priprema. Desi se da ga podsetim šta dalje i ubrzam neku radnju, ali nema više sto-puta-ponavljanja. Sad ima vremena i crtani da podgleda.
Povratak u budućnost
Klasična igra sa vremenom: umesto da navijem sat u „minut do 12“ kada krene jurnjava po kući i trka za vremenom, namestim alarm da svira njegovu omiljenu muziku 15 minuta pre vremena.
Dati mu dobar razlog da ustane
Hrana kao motivator – deca u ovom uzrastu nemaju problem sa apetitom. Potkupila sam ga sa mirisom topog čaja i omiljenog keksa ili kroasanom koji ga čeka za doručak. Bebeći sladak doručak – čokolino i kuglice sa mlekom, nisu loš food podsticaji za jednog ozbiljnog školarca.
Napraviti atmosferu odgovornosti
Objasnila sam mojoj spavalici da je dovoljno porastao da sam ustane i da ću ga zvati ujutru samo jednom. I onda sam se držala toga danima – u nadi da će biti oduševljen nezavisnošću koju mu nudim. U suprotnom – moraće da nauči kako da se nosi sa posledicama. I bilo je par dana kašnjenja i moj stidljivi prvenac je morao da prevali preko usta „izvinite što sam zakasnio“ što mu je bila najveća kazna.
A kada dođe vikend i moja spavalica pređe u dvocifren sat, dozvolim mu maksimum 10,30h, kako ne bismo od ponedeljka učili sve ponovo.
A ovde pročitajte kako staviti dete u 9 u krevet pročitajte.
Pratite nove tekstove i na blogu Mama i dete, a družimo se i na Facebooku.
Komentari 0