Pokažimo razumevanje
I naši odgovori na detetovo pričanje imaju određenu težinu. Često smo skloni potceniti njegova iskustva, kao da se radi o detinjarijama koje baš i nisu važne. Međutim, dete ne misli tako. Ako nam ono zanosno govori o tome kako mu je npr. dok je učiteljica diktirala, hemijska olovka prestala pisati, zbog čega mu je bilo jako neprijatno, nije primereno odgovoriti: I onda? Mogao si pozajmiti hemijsku od prijatelja. Pokažemo li razumijevanje za ono što se dogodilo (ili se moglo dogoditi), osećaće da zaista može računati na nas.
Uspostavimo zajedništvo
Kada je u pitanju razumevanje, zajedništvo i poverenje, još se veći rezultat postiže ukoliko i mi pokažemo svoje nedostatke ili priznamo da smo se i sami našli u neugodnim situacijama. I meni se to dogodilo; dovoljno je “magična” rečenica kako bi se uspostavilo zajedništvo. Podrazumeva se, nećemo grešiti namerno, ali ni kriti svoje greške pred dečjim očima. Pričati o svome danu znači otkriti i kakvu grešku ili neugodnost koja nas je snašla, a zbog koje ćemo se zajedno nasmejati. Osim što ćemo uveriti dete kako ono nije jedino koje greši pa mu ukazati da se ne radi o nepopravljivim situacijama, u njegovim očima bićemo i stvarni uzori koje će biti moguće dostići.
Izvor: Klinfo
Komentari 0