Kako razumeti etikete

Redosled prikaza sirovina mora da odgovara zastupljenosti, pa je prva ona koje ima najviše. Moraju da se prikažu i svi aditivi, po istom principu zastupljenosti. U principu, na etiketi je najvažniji sirovinski sastav proizvoda. Uvek treba proveriti vrstu sastojaka. Na primer, keks će biti ukusniji ako je napravljen sa maslacem nego sa margarinom. Ako je na pakovanju paste (testenine) označeno duže vreme kuvanja, znači da je napravljena od tvrdog, kvalitetnijeg brašna.

Nutriciona etiketa

Nutritivni podaci se posebno obeležavaju. Nutriciona etiketa sadrži podatke o sadržaju proteina, ugljenih hidrata, masti, vitamina i minerala – koji treba da budu navedeni samo ako su zastupljeni u značajnoj količini, koja pokazuje koliko to iznosi u odnosu na preporučenu dnevnu dozu. Ovaj deo je naročito važan za pojedine segmente stanovništva: trudnice, sportiste, dijabetičare… Prisustvo nutricione etikete je obavezno kada naglašava neku dijetetsku ili nutricionu specifičnost: «ne sadrži laktozu», «ne sadrži gluten» – što je važno za potrošače koji su preosetljivi na laktozu i obolele od celijakije. Broj kalorija je naročito važan za one koji su na dijeti, jer daje uvid u to koliko su kalorija uneli u organizam.

Šta su aditivi?

Informacije o aditivima su korisne – ne samo zbog eventualne  štetnosti po zdravlje, nego zato što ukazuju na kvalitet proizvoda. Aditivi su materije koje se normalno ne konzumiraju, a dodaju se namirnicama u tehnološkom postupku proizvodnje – prilikom pripreme, prerade, pakovanja i transporta. To se čini da bi se hrana zaštitila od bakterija, gljivica i toksina – i tako sprečilo njeno kvarenje i popravila organoleptička svojstva (miris, boja, ukus, izgled).

Neki aditivi su prirodni, kao vitamin C, beta karoten, pektin, enzimi, neki ukusi, dok su drugi hemijske materije poznatog sastava. Veću zabrinutost izazivaju sintetički aditivi.

• Konzervansi sprečavaju ili usporavaju razmnožavanje mikroorganizama koji uzrokuju kvarenje hrane.
• Antioksidansi sprečavaju oksidativne promene u namirnicama.
• Emulgatori služe za lakše mešanje vode i ulja i omogućavaju dobijanje stabilnih smesa.
• Kvasac je tipičan aditiv koji se koristi u pripremi hleba i peciva.
• Sirće je razređena sirćetna kiselina, koja se koristi za zakiseljavanje, za salate i marinade. Ako se koristi u koncentrovanom obliku, postaje otrov.
• Soda bikarbona je nezamenljiva u domaćinstvu za mešenje testa, ali i za mnoge druge namene. Korišćena u uobičajenim količinama, potpuno je bezazlena, ali je štetna ako se konzumira u većim količinama.
• U svim vrstama hleba ima nekoliko aditiva koji ga čine mekim, rastresitim, ili ga obogaćuju proteinima, vitaminima i ukusom (so, kvasac, buter, vitamin C, emulgatori).
• U buter se dodaje mala količina beta karotena.
• Da se ulje ne bi užeglo, dodaju se antioksidansi, kao vitamin E.
• U sladoled se dodaju emulgatori, boje, ukusi, zgušnjivači.
• Nitriti i nitrati se dodaju mesnim prerađevinama kao zaštita od uzročnika trovanja, ali i da bi se dobila poželjna boja.
• Ako se na etiketi sira ili šunke nađu polifosfati i ortofosfati, to znači da se u proizvodu nalazi dosta vode.
• Stabilizatori se dodaju da bi se održao približno isti sastav namirnica – kao alginska kiselina pivu i hidrohlorid žvakaćoj gumi, ili ortofosforna kiselina nekim sokovima.
• Sulfiti se dodaju vinu radi konzervisanja. Kod preosetljivih ljudi mogu da izazovu glavobolju.

Šta označavaju E brojevi?

Oni označavaju svaku kategoriju emulgatora i drugih dodataka hrane, a deo su internacioinalne šifre prepoznavanja. Ono što E brojevi, zapravo, označavaju – sastavni je deo strogih pravila Evropske komisije i Komiteta za hranu.