Foto: Freepik
Treba im pomoći da razumeju da je to što osećaju očekivano, ali da će ih proći. Kada im pomognemo da nađu reči kojima mogu da opišu ono što ih muči i brine, deo problema će biti rešen. Postoje postupci koji mogu detetu donekle pomoći da lakše prebrodi fazu razvoda svojih roditelja (o tome možete pročitati ovde).
Isto tako, postoji i ono što roditelji treba da izbegavaju u svom ponašanju kako se dečije emocije ne bi još više uzburkale. U daljem tekstu, saznajte detaljnije o tome.
Nemojte se svađati pred decom
Ako dete čuje svađu, verujte da će upiti svaku izgovorenu reč i uvredu. To će deci zvučati mnogo strašnije nego što možda inače jeste, a posledice mogu biti razne. Dete može početi da odbija da ide u školu jer će se plašiti da se nešto loše može desiti ako ono nije prisutno; vrlo je verovatno da će dosta pokvariti svoj školski uspeh jer će mu u glavi odzvanjati jedino vaše svađe; možda će pogrešno shvatiti da se svađate zbog njega pa će pomisliti da bi sve bilo bolje da njega nema; možda će se povući i odbijati druženje jer će se osećati drugačije od svojih vršnjaka; verovatno će biti zbunjeno jer će osećati da treba da bude na nečijoj strani. Ukoliko dolazi do fizičkih sukoba, dete bi moglo da se umeša i bude povređeno. Nemojte ga uopšte dovoditi u takvu situaciju – tako što ćete poštedeti dete svojih verbalnih i fizičkih sukoba.
Nemojte detetu govoriti ružno jedno o drugome
Dajte prostora detetu da samo, sa sazrevanjem i odrastanjem, donosi zaključke o tome da li su i koliko postupci roditelja bili loši. Razumite i to da će dete uvek želeti da voli oba roditelja. Ako pred detetom budete ružno govorili o odsutnom roditelju, u detetu će se roditi jedna opšta zbunjenost – ono samo će se pitati da li je dobra osoba ako mama ili tata nisu, osetiće grižu savesti zbog ljubavi prema roditelju ,,negativcu’’ i plašiće se da tu ljubav pokazuje kako ne bi povredilo drugog roditelja. Obratite pažnju i na to da deca ne čuju Vaše razgovore sa prijateljima kada govorite ružno o bivšem partneru. Ukoliko Vaš bivši partner ne može da se suzdrži da priča loše o Vama, Vi postupite zrelije i nemojte uzvraćati.
Usled ljutnje i besa, može nastupiti faza u kojoj dete neće želeti da viđa roditelja sa kojim ne živi. U tom slučaju, na roditelju sa kojim dete živi je i to da pomogne da se kontakt ponovo uspostavi – dajući detetu do znanja da odobrava taj odnos, podsećajući dete na lepe zajednićke trenutke i dobre osobine bivšeg partnera.
Nemojte se nadmetati oko svakodnevnih pitanja
Izbegavajte rasprave oko pravila i ograničenja (kada se uči, kada se igraju igrice, kada se ide na trening, do koliko se ostaje u gradu, koliki je džeparac…). Suzdržite se i od svađe i negativnost prilikom preuzimanja dece, inaćenja po pitanju alimentacije, kupovanja dečije pažnje skupim poklonima koje drugi roditelj ne može da priušti, i slično. I nakon razvoda, ono što morate shvatiti i dosledno poštovati je da je vaša zajednička obaveza da brinete o deci i da im želite dobro na duže staze. Velikim delom ćete to postići dobrom organizacijom svakodnevnog života. Dete ćete poštedeti zbunjenosti i kalkulisanja šta se kod kog roditelja sme, a šta ne sme. Samim tim, sprečićete i da dete razvije manipulaciju kao crtu svoje ličnosti.
Nemojte dozvoliti detetu veliku slobodu
Tokom procesa razvoda, roditelji usled povređenosti, tuge i bola mogu početi detetu da popuštaju i pomeraju ranije postavljene granice. Kada im je žao što i dete pati, osećaju se nemoćno pa se trude da im se na taj način dodvoravaju. Nije teško zaključiti da je to jako pogrešan potez. Takođe, usled preokupiranosti problemom, mogu i prestati da očekuju poštovanje postojećih pravila. To će roditelje dovesti u situaciju da dete preuzme kontrolu nad njima, što nikako nije dobro i može da preraste u nasilničko ponašanje, nepoštovanje autoriteta, i mnoge druge bihejvioralne probleme. Oba roditelja moraju pokazati doslednost, brigu i imati isti sistem nagrađivanja i kažnjavanja.
Ne dovodite dete u situaciju da bude vaš posrednik
Često viđena greška je da roditelji, zaokupljeni svojim interesima, zapostave decu i dečije potrebe. Izgubljeni u svojoj povređenosti, koriste decu kako bi jedno drugom prenosili poruke, uglavnom sačinjene od uvreda. Tako, na primer, kada dete zatraži novac za ekskurziju, od mame dobije odgovor da traži od tate, a od tate dobije odgovor da je dao alimentaciju za taj mesec i da ga dodatni troškovi ne interesuju. Dete će se osećati izgubljeno i bespomoćno, besno i povređeno, i stvoriće sliku da roditeljima nije ni stalo do njega. Na kraju će prestati i da traži bilo šta kako bi izbeglo da sluša sukobe.
Nemojte dete opterećivati temema koje nisu primerene njegovom uzrastu
Jedna od glavnih tema između odraslih u procesu razvoda je svakako novac. Praksa pokazuje da većina dece može da razume da će finansijska situacija na neko vreme biti pogoršana. Međutim, ono što im stvara nemir i strahove jesu svađe oko novca, kada odrasli svakodnevno potenciraju kako nemaju ni dinara i kada je to glavna tema. Promena može biti i to što će dete češće ostajati samo, te biti tužno i nervozno jer roditelj mora da radi više poslova. U tom slučaju, potrudite se da svaki slobodan trenutak iskoristite što kvalitetnije, i da uključite druge odrasle u čuvanje dece.
Ono čime takođe nepotrebno možete opteretiti dete jeste sudski postupak i papirologija. Detetu zaista nisu potrebne informacije kada su ročišta, šta je ko izgovorio pred sudijom, kako će se deliti imovina, i slično.
Poštedite dete i ličnih frustracija, plakanja, povređenosti, strahova. U tim trenucima, nemojte u detetu tražiti prijatelja i sagovornika. Za njega su to preteška osećanja i slike koje će doprineti da oseća kako je ono dužno da brine o vama i da odraste pre vremena. Takođe, nemojte prerano pričati ni o svom ili novom partneru svog bivšeg supružnika ako dete samo ne naiđe na neki trag pa počne da ispituje. Iskren i otvoren odnos je poželjan, ali ipak treba imati na umu šta je prilagođeno dečijem uzrastu i na koji način im nešto treba saopštiti.
Dete čiji roditelji se razvode u sebi ima mnoga pitanja koja nema kome da postavi, mnogo informacija koje detetu nisu potrebne i mnogo patnje koju često ne zna kako da ispolji. Ukoliko roditelji i poštuju sve navedeno, očekivano je da se dete oseća loše. Ako primetite da je dete duže vreme potišteno, da je popustilo u školi, da se manje druži i da nova situacija utiče na njegov svakodnevni život, potražite i stručnu pomoć. Verovatno je preopterećeno teškim mislima i oseća se kao da ga niko ne razume.
Mr Anđela Zlatković
dipl.defektolog-specijalni pedagog
Komentari 0