Kada smo dobili decu, u taj naš dogovor, počeli su da se uvlače neki ipak, ali, međutim i khm… Priznajem, bilo mi je teško da se držim dogovora i trebalo je puuuuno vežbe da to ne radim. Čak i onda kada sam bila sigurna da suprug greši. Vremenom sam shvatila da koliko god pogrešno delovalo njegovo ponašanje u datom trenutku, najbolje što mogu da uradim za dobrobit svoje porodice i svoje dece je da se (nekako) smirim i sačekam. I mada odavno želim da pištem o tome, razgovor sa starom prijateljicom me je naveo da to bude sada.
Pa, kako se nositi sa različitim vaspitnim stilovima?
Kao što ne postoje dva ista deteta, tako ne postoje ni dva ista roditelja. I to je u redu. Postoji razlog zašto decu odgajamo u porodici, a ne sa najboljom prijateljicom sa kojom se u svemu razumemo. Čak i onda kada govorimo da smo za isti ili sličan pristup, u praksi je „malo“ drugačije. Ali kako to deluje na naše mališane? Stručnjaci smatraju da je važno postići minimum dogovora u smislu- Slažemo se da se ne slažemo. I održati jedinstven front. Ali koliko god vi želeli da budete ujedinjeni, to je nemoguće postići ako vas druga strana kritikuje pred detetom ili se ponaša u suprotnosti sa vašim dogovorom. Samo što je to onda problem u komunikaciji, a ne u vaspitanju. U tom slučaju imate samo dve solucije- Da se razvedete (ali vam to dugoročno neće rešiti ništa, zato što je „druga strana“ i dalje detetov roditelj)j ili da naučite da živite sa tim. Trećeg zdravog rešenja nema. Psiholozi i onako ističu da samo na svoje ponašanje možemo da utičemo.
Kako različiti vaspitni stilovi deluju na dete?
Kako odrasta, mališanu su potrebne jasne granice. Zato što mališani instinktivno osećaju koji roditelj je „slabija karika“ i kako lakše i brže mogu postići ono što žele. Čak i u uzrastu do 3 godine mališani su sposobni za različite oblike manipulacije, ako su roditelji podeljeni. Zbog toga su mnogi roditelji u strahu da će različiti roditeljski prisutpi trajno naštetiti njihovoj deci. Da će mališani biti zbunjeni i bez jasnog orjentira. Ali to ne mora da bude tako.
Jeste li već primetili kako najizbirljiviji mališani koji kući neće da pojedu ni jedan zalogaj, sasvim lepo jedu u obdaništu? Kako bez ikakvih problema popodne spavaju kod bake, dok je njihovim mamama nezamislivo da ih uspavaju tokom dana? Da, i ja sam. I to zato što deca različito reaguju na različite osobe. Mališani su svesni da kući baš i ne moraju da pojedu ručak, dok u obdaništu tog izbora skoro da i nema.
Kako da različiti vaspitni stilovi postanu prednost za vaše dete?
Umesto da gubite živce zato što su okolnosti takve kakve su, pokušajte da izvučete najbolje iz situacije. Dopustite detetu da svet upoznaje u svoj svojoj različitosti, počevši od vaše porodice. Tokom odrastanja i kasnijeg života vaše dete će se svakako susretati sa ljudima koji imaju različite poglede na život. Zar ne želite da vaše dete bude tolerantno prema drugima i drugačijima, koji ga ne ugrožavaju? U tom slučaju nije kraj sveta ako tata ima drugačije ideje vezano za novac, zdravu hranu, disciplinu ili se ne slažete oko vremena za spavanje. Dopustite detetu da samostalno izgradi odnos sa drugim roditeljem. Ako samo ponavljate zašto su njegove ideje neprimenjive u konkretnim situacijama, teško da ćete bilo šta promeniti, sem što će vam biti teže. Ukoliko u pitanju nisu neke od najvažnijih žvotnih pitanja (poput operacija) pustite partnera da pogreši. Zvuči strašno, ali i same smo pogrešile toliko puta i izvukle pouku iz svake greške. Druga važna stvar je da „ne spašavate“ dete od drugog roditelja. I drugi roditelj je roditelj vašem detetu i ne zaslužuje da bez osnova sumnjate u njegove najbolje namere po pitanju deteta i u bezgraničnost njegove ljubavi. Sasvim je dovoljno da ne uskačete da spašavate njega i dete od posledica njegovih izbora. Ukoliko ste vi ti koji sa mališanom provodi više vremena, prilično je izvesno da je vaše mišljenje utemeljenije, ali to i dalje ne znači da drugi roditelj nesumljivo greši.
Ukoliko se pitate zašto da baš vi budete razumniji, nemam pravi odgovor za vas. Meni je prilično očigledno da dečija dobrobit ima prioritet nad mojim (samo) dokazivanjem bilo čega. Prhvatanjem okolnosti i priznavanjem naše različitosti, dajete detetu mogućnost više u otkrivanju sveta, i što je podjednako važno, ne učite ga manipulaciji i foliranju.
Po meni, teško je, ali se isplati. Uživajte u odrastanju i kada se ne slažetet oko svega!
Ukoliko vam je članak bio od koristi, podelite ga sa prijateljima, možda će korisiti i njima.
Autor: Jelena Vojvodić
www.toddlersjoy.com
Komentari 0