Ako se pitate u kom pravcu se kreće naša kultura, saznaćete u nedavno objavljenom tekstu u Njujork tajmsu, u kom Nikol Komforto, novinarka iz Sijetla, opisuje situaciju kada se njen muž prvi put uspaničio zbog nečeg potpuno bezopasnog. Naime, on je primetio crvenu tačku na usni njihovog četvorogodišnjaka i momentalno počeo da pretražuje internet.
Rezultati su ga toliko uznemirili, da je čak „morao da stavi glavu među kolena da ne bi pao u nesvest“. Naravno, uz dovoljno pretraživanja, pronašao je dokaze da bi crvena tačka mogla značiti da mu je sin oboleo od smrtonosne bolesti. (Nije.)
Rođen je opsesivno-kompulsivni roditelj
Postepeno, Majkove brige su počele da metastaziraju. Počeo je da se plaši njihovih borovnica u dvorištu (šta ako su hemikalije iscurele u zemlju?), nije dozvoljavao da dete jede „ostatke“ (botulizam!), plašio se da će pregaziti dete kolima (u redu, i ja imam taj strah).
Jednom, nakon što je u peć ubacio malo starog drveta oprhvala ga je depresija, jer je umislio da je drvo „verovatno tretirano arsenom“, i da je otrovao svoju porodicu. (Nije.)
Dijagnostički, ovo je opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP). Ali to je i moderno roditeljstvo. Siromah je u gorem stanju od većine, ali stoji – drhti, hiperventilira – na platformi izgrađenoj za SVE RODITELJE, zahvaljujući čitavoj industriji posvećenoj zaštiti dece.
Uzmite primerak bilo kog časopisa namenjenog roditeljima i bićete uvučeni u ovaj anksiozni novi svet. Jedna od arhetipskih naslovnih priča ovih časopisa je „Deset skrivenih zdravstvenih opasnosti u vašem domu“. Opasnost broj jedan?
Korpa za veš.
Prateći isti obrazac po kom jedva postojeće opasnosti postaju neposrednje pretnje, časopis piše da se žičane korpe za veš presvučene tkaninom možda čine bezbednim, ali šta ako se žica odjednom otkači dok se vaše dete nalazi u blizini i UBODE GA U OKO?
Naša kultura pretvara normalne roditeljske brige u nešto mnogo veće
Ogroman deo biznisa posvećenog roditeljstvu uspeva zahvaljujući podsticanju OKP-a. Zato se na kraju nečega što izgleda kao cucla nalaze male mrežaste kese – mini kese za hranu. Stavite, recimo, jagodu u nju i date detetu da je pojede KROZ MREŽU da se ne bi ugušilo. A tu su i štitnici za kolena za bebe, kacige za bebe, pa čak i časovi koji uče decu da puze, u specijalnim salama koje se reklamiraju kao „sigurno“ mesto za učenje ove veštine.
Kao da je vaš dom oblast 51.
U svom tekstu, Nikol kaže da su ona i njen suprug konačno pronašli stručnjaka koji im je objasnio da je Majkovo opsesivno-kompulsivno roditeljsko ponašanje posebno usredsređeno na kontaminaciju, i da se on koristio pretraživanjem interneta da se oslobodi strahova. “Kao droga koja izaziva zavisnost, razuveravanja su svaki put imala sve manje efekta, pa mu je bilo potrebno sve više i više da prevlada strah.”
Ali kada živite u društvu koje ni ne zahteva da mnogo istražujete da bi ste otkrili opasnost, gotovo je nemoguće ostati normalan. U avgustu je Komisija za bezbednost potrošačkih proizvoda opozvala dečije čarape sa pufnom na gležnju jer pufna može da padne i predstavlja, pretpostavljate, opasnost od gušenja.
Ako živite u okruženju u kom se čarapica sa pufnom smatra smrtnom opasnošću, deo ste opsesivno-kompulsivne kulture roditeljstva.
Terapija za opsesivno-kompulsivne roditelje deluje i kod nas ostalih
Terapija koja je data Majku nalagala je da se izloži stvarima koje su mu bile najstrašnije – poput nošenja prljavih cipela u kući – i da uvidi da to ne dovodi do smrti.
Svima nam je potrebna terapija izlaganjem. Možda da svi posetimo zemlje u kojima se ne plaše čarapa s pufnama, a deca su im još uvek živa, ili neka svako zaokruži najluđi savet u roditeljskom časopisu. U jednom se govori čitaocima da razmisle o izbegavanju akrilnih noktiju jer „mogu postati podloga za infekcije.“ Čuvajte se smrtonosnih manikira!
Još jedan predlog je da podstičete decu da sami rade neke nove stvari, bez vas. Tako možete da se uverite koliko su vaša deca zaista pametna i sigurna. Čak je i dobro ako se deca malo povrede, jer ćete tako shvatiti da ni to nije kraj sveta.
Prava zavisnost koja danas vlada među roditeljima je verovanje koje izjeda mozak i iscrpljuje radost – da našu decu možemo učiniti potpuno bezbednom samo ako kontrolišemo svaku varijablu, nadgledamo svaku interakciju … i izbacimo korpu za veš.
Komentari 0