Koliko način na koji vaspitavamo decu zavisi od pola deteta?
– Naša kultura prepuna je predrasuda o odgajanju dečaka i devojčica. Momci treba da budu „čvrsti“, da ne plaču, devojčice treba da budu smerne, poslušne, ženstvene… Ništa od toga nije „zdravo“ niti funkcionalno za dete i kasnije ozbiljno može da naruši njegove socijalne i partnerske odnose. Razlike među polovima su evidentne, ali ne treba da budu jedini parametar u vaspitanju. Akcenat treba staviti na dečju ličnost i stvoriti takvu porodičnu klimu u kojoj će se dete osećati voljeno i prihvaćeno, bez obzira na razlike i karakterne osobenosti.
PORODICA SA OSLONCEM
Proteklih decenija psiholozi su vodili velike polemike oko „spartanskog“ i „popustljivog“ načina vaspitanja. Šta se u praksi pokazalo kao bolje rešenje i postoji li „zlatna sredina“?
– Bilo koji vid preterivanja nije dobar. Preterano popustljivo vaspitanje ima svoje zamke, pa su deca iz takvih porodica uglavnom bez radnih navika, sa niskom tolerancijom na frustraciju, razmažena, nezadovoljna, depresivna, agresivna, sa manjkom samopouzdanja i bez životnih ciljeva kao pokretača. Stručno se to naziva porodica sa tzv. strukturom meduze. Sa druge strane, ekstremno, „spartansko“ vaspitanje deci ostavlja malo prostora da otkriju ko su, šta žele i šta mogu.
Mališani iz ovakvih porodica uglavnom u zrelom dobu nalaze autoritativne partnere koji njima manipulišu i odlučuju umesto njih. Zlatna sredina je tzv. porodica sa osloncem, odnosno porodica gde postoje jasno definisane granice između članova, ali u kojoj roditelji deci ukazuju poštovanje, uče ih kako da saslušaju druge, ali i da kažu ono što misle. Podstiču njihovo samopouzdanje, usmeravaju ih na to da sami donose odluke, uvek uz saznanje da će u porodici naći podršku čak i kada pogreše. To su porodice u kojima su roditelji dosledni, svojim primerom postavljaju „pravila“ ponašanja, pružaju ljubav i podršku, mir i stabilnost, što je deci neophodno za pravilan rast i razvoj.
Izvor: Novosti
Komentari 0