Ne sporim da ima nešto u Lego kockicama što dečake opčinjava više nego devojčice. Kad bi morao da bira između svog Lego vatrogasnog kamiona i svoje majke, moj trogodišnji sin uopšte ne bi patio od hamletovske dileme.
Mogu samo da primetim da su sjajne za razvijanje spretnosti prstića, da ne govorim o ostalim zupčanicima i oprugama u malom mozgiću koje se naprežu i sokoćaju dok dete pokušava da reši razne izazove i probleme prilikom njihovog slaganja.
Možda ne toliko opsesivno kao njena braća, i moja ćerka se oduvek igra Lego kockama, i ne vidim zašto bi ijednoj devojčici ova igračka bila nezanimljiva. Čak nam je ovih dana za svoj deseti rođendan tražila da joj kupimo neko Lego vozilo. Njena braća imaju svako svoje, pa nije misterija odakle je dobila ideju.
Problem je u tome što, osim ako imaju braću, i ako su ih pritom roditelji od malih nogu navikavali na to da igračke koje zanimaju braću mogu da zanimaju i sestre, devojčice uglavnom ne dobijaju tu ideju.
Sve boje pinka
Za početak, poslednjih decenija uvrežilo se mišljenje da ono što nije roze (i pomogućstvu sa šljokicama), nije za devojčice. Neko se potrudio da napravi poređenje kataloga igračaka iz 1976. sa današnjim, i rezultat izgleda ovako:
Industrija igračaka naravno strašno voli da ubeđuje roditelje kako za devojčice i dečake sve mora da se kupuje posebno i pritom troši duplo više novca, pa je kroz vreme uspešno istrenirala naše potrošačke navike. Svi mi naravno to uviđamo, i smatramo to pogrešnim i glupim, ali ko još ima vremena da teoretiše o rodnim ulogama kad utrči u tržni centar 31. decembra, a pritom ga deca nedeljama zasipaju željama koje su neposredan rezultat nemilosrdnog reklamnog tv-juriša na mališane. Stampedo izbezumljenih roditelja na samom ulazu u prodavnice igračaka razdvaja se u dve struje od kojih jedna skreće na levu a druga na desnu stranu, u zavisnosti od toga da li juriša na roze ili na onu drugu polovinu prodavnice.Posledica ove polne segregacije dečje igre je da devojčice uglavnom završe u svom roze univerzumu, gledajući na lego, autiće, robote i ostalo kao na nešto što ne treba da ih zanima. Ko bi rekao da je roze prvobitno bila boja za dečake, a plava za devojčice?
Legolucija
Koliko je ova promena velika biće vam jasno kada pogledate oglase za lego iz 50-ih, 60-ih i 70-ih. Šta su devojčice tada mogle da misle o Legu i tome da li je on za njih, nije teško zaključiti:
a pogledajte samo ovu reklamu iz 1955, sa sve pesmicom namenjenom devojčicama koje uživaju u konstruktorskim avanturama:
Lego neprijateljice
A sada, povratak u mračno doba sadašnje. Lego je, posle nekoliko neuspešnih ispada/pokušaja prethodnih decenija, prošle godine odlučio da se u velikom stilu uključi u savremeni trend „pinkizacije“ igračaka za devojčice. Evo šta sa desilo: za barbifikovanu generaciju klinki dobili smo barbifikovan Lego. Koji će usput – što da ne – barbifikovati još devojčica.
Ženski ružičasto-ljubičasti „Lego Friends“ univerzum mnogo je jednostavniji za sklapanje (šta znaju devojčice) i umesto tehnike i građevinarstva veliča sedenje po kafićima i salonima za ulepšavanje. Junakinje ove linije Lego proizvoda su pet „drugarica“ tj. budućih očajnih domaćica koje, dok njihovi momci unapređuju civilizaciju, lete u svemir, grade, istražuju, leče, spašavaju i ostalo – kao i sve sponzoruše po vas dan ispijaju koktele i turpijaju nokte u nekoj imaginarnoj pink enklavi po imenu „Heartlake City“. Da li vam to zvuči kao naslov neke tv-sapunice?
Mnogi su bili zgroženi i pitali se šta je falilo starom dobrom Legu koji su devojčice nekad volele. Feministička udruženja su naravno reagovala, ali reagovalo je i tržište, i to
na način koji je vrlo usrećio ovu kompaniju. Naime, „Lego“ je saopštio je da je u 2012. godini ostvario rast profita za 35 odsto, najviše zahvaljujući velikom povećanju potražnje za proizvodima iz kontroverznog programa za djevojčice, koji je nadmašio proizvodne kapacitete.
Legocid nad devojčicama
Da se vratimo na vreme pre „nesrećnog slučaja“ zvanog Lego ortakinje – šta se to desilo sa onim devojčicama veštih prstića, razvijene mašte i prostornih veština, koje su se ponosile svojim Lego kreacijama na oglasima iz 70-ih? Ništa, jednostavno su proterane iz „Lego grada“ tokom 80-ih, kada je ova kompanija odlučila da se reklamira isključivo dečacima. Kako bi ubedili klince i njihove roditelje da kupiti igračku za dečaka znači kupiti Lego, kompanija je potpuno mačoizirala svoj brend. Lego je reklamiran kao „muška stvar“, nešto što kapiraju samo očevi i sinovi:
Pojavile su se brojne nove Lego serije namenjene dečacima kao što su roboti, dinosaurusi, nindže, a zatim i filmske franšize poput Ratova zvezda i Indijane DŽonsa. Neko nije bio lenj pa je izračunao da na svakog ženskog Lego čovečuljka, u savremenim Lego kompletima dolazi 18 muških.
4 godine (ne)razmišljanja
Tek kada je kompanija uspešno završila sa maskulinizacijom Lega, setila se devojčica. I rešila da zasuče rukave i potroši 4 godine i 40 miliona dolara, kako bi stvorila pet ružičastih očajnih domaćica i ubedila roditelje koji bezidejno tumaraju po roze polovini prodavnice, da se ubuduće umesto za Barbi uhvate za Stefani, Andreu ili Oliviju.
Dobro, reći ćete vi, ali zar nije ipak dobro što će devojčicama, koje su poslednjih decenija bile persone non grate u Lego gradu, roditelji početi da kupuju kakav-takav Lego? Možda je bolje da se zapitate da li će se sada, kad postoje roze (i to u više pastelnih nijansi), mame i tate devojčica ikada više uhvatiti za plave Lego kutije i svojim ćerkama pružiti priliku da (u Lego gradu) postanu išta više od plastičnih pink sponzoruša?
Napisala: Jovana Papan
Izvor: Detinjarije
Komentari 0