Prenemaganjem i kukanjem deca nesvesno žele da privuku roditeljsku pažnju. Kako bi ostvarili svoj cilj (koji je nesvestan i to je jako važno imati u vidu) rade ono što im uspeva. Kroz ovakav vid komunikacije oni pokušavaju da dobiju nekakav odgovor od vas bez obzira na to što vi nervozno pitate: „šta je bilo opet?“. Čak i negativan odgovor (pa i kazna) je nekakav odgovor koji održava njihov način traženja nečeg što žele ili im je potrebno.
Na primer, u jednom istraživanju pokazalo se da deca čiji su roditelji gluvi ili nagluvi ne prave nikakav zvuk kada se prenemažu, već prave različite izraze na licu koji podsećaju na taj nepoželjan način komunikacije. Oni su naučili da njihovi roditelji ne reaguju na zvuk .
Iako prenemaganje deteta može zaista da ide na nerve roditelju i da je to normalno ponašanje skoro svakog deteta, to ne znači da ne postoji način kako da detetu pomognete da nauči da nešto što želi zatraži i na drugačiji, mnogo prihvatljiviji način.
Razumite svoje dete
Prva stvar koja je jako važna da znate jeste da se neprikladno ponašanje deteta uopšte (bilo da se radi o neposlušnosti ili prenemaganju) javlja kada se dete oseća obeshrabreno. Drugim rečima, neka od dve osnove emocionalne potrebe deteta nisu zadovoljene: ili se oseća da ne pripada porodici ili se oseća da ne daje značajan doprinos porodici. Neprikladno ponašanje je nesvestan način kroz koji oni šalju poruke da se to promeni.
Sprečite prenemaganje i kukanje unapred
Evo nekoliko sugestija šta možete da uradite i pre nego da se ovaj vid komunikacije ustali kod vašeg deteta:
- S obzirom da je prenemaganje i kukanje uglavnom način traženja dodatne pažnje , bilo bi poželjno da planirate posebno vreme sa svojim detetom koje ćete provoditi u kvalitetnim aktivnstima i na taj način mu pokazati da je pripada porodici u kojoj živi, kao i da je značajna osoba u tom sistemu. Najbolje bi bilo da je to jednom nedeljno.
- U tim momentima kada provodite vreme zajedno i oboje se osećate prijatno, dogovorite se sa detetom šta ćete uraditi kada ono počne da se prenemaže i kuka. Na primer, pokušajte da izmislite znak koji ćete primeniti ukoliko dete počne da se prenemaže i kuka. Kada dete počne sa svojim neprikladnim ponašanjem, stavite ruku na srce što može značiti: „Volim te“, a zatim objasnite detetu da kada date taj znak, sledeći korak će Vam biti da bez daljih komentara izađete iz sobe dok dete ne promeni „ploču“ i obrati vam se glasom koji odaje poštovanje i prema sebi, i prema roditelju. Ukoliko ne možete da izađete iz sobe, onda mu najavite da ćete (na primer) staviti slušalice na uši i nećete uopšte reagovati na njegovepokušaje da dobije to što želi.
- Takođe, u tim momentima kada provodite prijatno vreme zajedno, možete razgovarati sa detetom o prenemaganju tako što ćete ga pitati:
„Jel znaš možda nekog u tvom odeljenju (ili vrtiću) ko se prenemaže kada razgovara sa odraslima?“
„Kako tebi to1 izgleda? Jel ti je prijatno da slušaš?“
„Da li misliš da im pomaže da dobiju to što žele kada tako razgovaraju sa odraslima (učiteljicom, vaspitačicom, roditeljem)?“
„Kako se tebi sviđa da ti tako komuniciraš sa mnom?“ (možete čak i da odglumite radi zabave i smeha).
Šta uraditi kada dete počne da se prenemaže:
Uvek imate nekoliko opcija i zavisi od sitacije, to možete da izaberite:
- Možete se spustiti na nivo detetovih očiju i sa osmehom na licu mu reći: „Verovatno ti treba jak, jak zagrljaj!“ (time zadovoljavate ove dve osnove emocionalne potrebe. Ovo radite kada to ponašanje se još nije potpuno ustalilo);
- Možete uraditi onako kako ste se dogovorili dok ste oboje bili smireni (pogledajte prethodni pasus);
- Kada dete prestane da se prenemaže i pita vas za nešto što želi normalnim glasom, možete mu reći: “Uh dobro je! Tek te sad dobro čujem kada pričaš tako normalno! Interesuje me šta si hteo/htela da mi kažeš.“ (na ovaj način potkrepljujete dobro ponašanje);
Prednosti koje dete ima od ovakvog „treninga“
Dete će naučiti da je voljeno i prihvaćeno od strane voljenih osoba ali da te osobe neće „pasti“ na njegove manipulativne taktike. Takođe, naučiće efikasne komunikacijske veštine koje će mu značiti u toku odrastanja. I ono što je vema važno, treba učiti decu da neće uvek dobiti ono što žele bilo da to traže prenemaganjem, bilo „normalnim i poželjnim“ glasom.
Autor: Nikolina Milosavljević, dipl. psiholog, psihoterapeut na superviziji, sertifikovani međunarodni trener za program“Dovoljno dobar roditelj“, kouč i trener veština za roditelje.
Nikolina za sebe kaže da je pre svega mama jedne devojčice i jednog dečaka, a onda i psiholog po obrazovanju, kao i strastveni kouč i trener za roditelje.
Komentari 0