Klopke za roditelje

Prepuštanje detetu od pet-šest godina (i starijima, naravno) da samo odlučuje o tome kako će se ponašati i koja će pravila poštovati nije negovanje njegove slobode.  Time ga samo zbunjujete i činite mu lošu uslugu.  Nema potrebe da svom pubertetliji od 14 ili 15 godina prepuštate da sam odluči o tome kada će se iz noćnog provoda vratiti, niti da popuštate zbog izjave: „Ali svi ostaju do dva!“ Treba da razgovarate, da saslušate ono što dete ima da kaže, da iznesete svoj stav, da se dogovorite i da insistirate na tome da se taj dogovor i poštuje.

Neka dete, shodno uzrastu, pored školskih preuzme i neke kućne obaveze. Neka, na primer, postavi sto ili opere sudove, spremi svoju sobu, neka ode uprodavnicu i slično.

Pohvalite svaki pomak ka samostalnosti izjavama poput: „Svaka čast! Baš ti hvala što si mi pomogao!“ Ako sudovi nisu savršeno oprani, ne pominjite to, jer će za ispravke biti vremena i kasnije.

Hajde da se sada vratimo opisanim primerima. Slavicu sigurno ne bi istraumiralo to što joj mama nije kupila drugu skupu lutku. Slavici zbog toga ne bi bilo drago, ali suprotstavljanje nerealnim zahtevima deteta nije traumiranje. Detetu je moguće objasniti da je lutka koju želi veoma skupa. Ako joj drugarice to zamere, objasnite ćerki da joj one baš i nisu neke drugarice. Takvo objašnjenje Slavici se sigurno ne bi svidelo kao kupovina nove lutke, ali joj na taj način dajete informacije koje su bliže realnosti – onoj od koje dete bezrazložno štitite. Aleksa je, imajući mogućnost da izabere bilo šta za jelo, bio više zbunjen nego slobodan. Da biste detetu dali dovoljno slobode u odlučivanju i omogućili adekvatan izbor u tom uzrastu, upitajte ga sledeće: „Hoćeš li kajganu ili sendvič?“

b/ Varijanta

• Dete samo hoće da ga nosimo.
• Znaju oni (bebe) sve… Teško tebi ako ga razmaziš!

Primer

Tanja je stara pet dana i tek su je doneli iz porodilišta. Kada plače, mama želi da je uzme, ali se njen suprug protivi: „Ne uzimaj  je! Navići će se na ruke, pa će se razmaziti!“

Namera

• Ne želite da razmazite bebu.
• Želite da je naučite da spava sama u svom krevetiću.
• Želite da dete bude samostalno i sigurno u sebe, a ne preterano vezano za vas.

Činjenice

Zašto se beba najčešće smiri kada je uzmete? Zato što je potreba za dodirom i maženjem jednako važna kao i potreba za hranjenjem. Potreba za bliskošću, koja se ostvaruje kada privijete bebu uz sebe, fiziološki je vašoj bebi podjednako važna kao i potreba za hranjenjem. Bebe kojima se maženje, nošenje i dodirivanje značajno uskraćuju mogu slabije napredovati, a mogu se čak i razboleti.

U emocionalnom pogledu maženje i nošenje bebe neophodno je i nosi veoma važnu poruku: „Volim te i tu sam za tebe!“ Ukoliko mališan takvu poruku od vas redovno prima od najranijeg uzrasta, učinili ste izuzetno važnu stvar za njegov emocionalni razvoj i u velikoj meri ga „vakcinisali“ protiv emocionalnih problema i poremećaja u ponašanju koji se mogu javiti kasnije.

Da li sam u klopci

Ako bebu tretirate kao vruć krompir, odbijajući da je nosite, ako izbegavate grljenje i ljubljenje vašeg mališana – ONDA VI JESTE U KLOPCI.