Foto: Pixabay
Naime, kada su se jednom prilikom njih dvojica braće potukla, a imali su oko 10 godina, otac je vrlo odlučno ušao u sobu i strogo im naredio da obojica za kaznu stanu pored televizora, da ih on (otac) vidi, i da se sve vreme dok traje film koji je otac gledao u tom trenutku, grle i ljube. To je trajalo punih sat i po vremena. Koliko god je moj klijent ovu priču pričao sa osmehom na licu, prokomentarisao je kako se u tom trenutku osećao „bezveze“, ali da je to braću na neki način povezalo zato što se dugo sećaju tog događaja i prisećaju ga se kada god žele da nasmeju jedno drugo
Zapravo, ovo je vrlo duhovita priča, ali većina roditelja istinski nemaju više nijednu ideju šta bi mogli dodatno da urade u situaciji dečjeg svađanja, pošto je pre toga isprobano „sve živo“. Definitivno, stalno grljenje i ljubljenje, pored televizora, dok traje film, nije uvek rešenje, zato što neće uvek biti delotvorno.
Mnogi osećaju bespomoćnost, zato što su sve probali kako bi ih umirili, pomirili, odredili ko je u pravu, i opet, nije sve to dovoljno, zato što se svađe i tužakanja nastavljaju.
Osećanja sa kojima se roditelji u tom momentu sreću su bes, ljutnja, kao i zabrinutost da li će se njihova deca do kraja svog života ovako svađati, ili da li će možda neko od njih fizički ozbiljno biti povređen. Mnogi osećaju bespomoćnost, zato što su sve probali kako bi ih umirili, pomirili, odredili ko je u pravu, i opet, nije sve to dovoljno, zato što se svađe i tužakanja nastavljaju. Takođe, iako su čuli od stručnjaka da nekad ne treba da se mešaju u svađe svoje dece, i da deca treba samostalno da reše problem, ipak, roditelji vrlo često postavljaju pitanje i sebi, i profesionalcima: „Da li ipak treba nekada da reagujemo i koje su to situacije?“
Osećanja koje se najčešće povezuje sa rivalstvom imeđu braća i sestara je ljubomora. I vrlo često je to objašnjenje za sva „začikavanja“, udaranja i međusobna izazivanja. Starije dete je vrlo često ljubomorno na mlađe kada dođe na svet, zato što je to znak da postoji mogućnost da izgubi ljubav i pažnju svojih roditelja (a posebno majke) koja se sada u velikoj meri pomera na novo biće u domu. S druge strane, ako brzo nakon toga dođe treće dete u porodicu, onda onom drugom detetu stalno nedostaje pažnje, koju nikad nije ni imalo onoliko koliko je to imalo prvorođeno dete. Opet, kako deca rastu, ona „prva“ ljubomora nije više onakva kao nekada. Svako nađe svoju poziciju u porodici i to više nije tako izraženo, ali opet, svađe i rivalstva se nastavljaju.
Iako se svi mi koji smo imali braće i sestre sećamo načina kako su naši roditelji „to“ rešavali („Prestanite da se svađate, ne mogu više da podnesem“, „Ne smarajte me sa svojim glupim svađama, sami rešite to“, „Ne interesuje me ko je započeo, oboje ćete dobiti batine!“), jedan deo roditelja smatra da taj način nije bio adekvatan, zato što nisu iz tih metoda naučili neke nove veštine rešavanja problema ili razrešavanja konflikta sa drugim ljudima.
Koje su pozitivne strane dečjeg rivalstva?
Međutim, kada bi vam neko postavio pitanje šta su zapravo pozitivne strane toga što su vaša deca u stalnom rivalstvu i stalno se svađaju, koji bi vaši odgovori bili?
Takođe, kada bi vam neko postavio pitanje šta je ono što vaša deca mogu da nauče iz tih situacija, koji bi vaš odgovor bio?
Ukoliko želite da bolje upoznate svoju decu i razloge zašto dolaze u sukob, kao i šta je zapravo pozitivno u tim situacijama, ne propustite radionicu „Rivalstvo između braće i sestara“ koja će se održati 24. marta od 18h do 20h, u igraonici „Kamičak“ u Sava Centru (Milentija Popovića 9a, Novi Beograd).
Nakon učestvovanja na radionici moći ćete sa više samopouzdanja da prilazite ovim situacijama, i da primenjujete već proverene i efikasne tehnike kojima ćete svoju decu naučiti korisnim životnim veštinama.
Ova edukativna radionica za roditelje je jedna od radionica u ciklusu pod nazivom „Efikasan roditelj“.
Komentari 0