Ovde izlažemo pregled karakteristika različitih materijala od kojih se tepisi najčešće prave, kako biste najlakše odabrali dobar i kvalitetan tepih za dečiju sobu.
Materijali za tepihe – dobre i loše strane
Pored ostalih svojstava koje treba tražiti u tepihu za dečiju sobu, potrebno je upoznati se i sa različitim materijalima od kojih se tepisi najčešće prave. Svaki od njih ima svoje dobre i loše strane, pa ih treba proučiti kako biste odabrali tepih koji vam najviše odgovara.
Sintetički tepih
Sintetički tepisi su jeftiniji od vunenih i proizvode se u prigodnijem dizajnu za dečije sobe, jer su i češći izbor za njih. Prave se najčešće od ovih vrsta vlakana:
● najlon – izdržljiv i lako se čisti, ali pravi mnogo statičkog elektriciteta;
● poliester – ne zadržava fleke i slabije bledi, ali se „linja” i ućeba u delovima gde se više koristi, a uljaste fleke se teško uklanjaju;
● polipropilen (tj olefin) – liče na vunene a svojstva su slična kao kod tepiha od poliestera, s tim da je izbor boja i dezena ograničen zbog načina farbanja.
Osnovna osobina sintetičkih tepiha je njihovo lako održavanje – ciklonski usisivači sa hepa filterom nisu previše agresivni za njih, a očistiće i svaku trunku nečistoće.
Vuneni tepih
Vuneni tepisi su privlačni jer su napravljeni od prirodnog materijala; zahvaljujući savremenom načinu obrade, mekani su, neprimetno upijaju višak vlage iz prostorije i „odbijaju” prljavštinu.
S druge strane, vuna je omiljena „grickalica” za moljce i stanište za razne kućne bubice, i teško se održava jer zahteva posebna sredstva za pranje. Pored toga, vuneni tepisi su i skuplji.
Zbog svega ovoga, vuneni tepisi su primereniji za stariju decu – koja su pažljivija u igri i mogu da vam pomognu u čišćenju.
Pamučni tepih
Tepisi od pamuka su vrlo otporni i snažni, lako se peru i ne naelektrišu se. Takođe su dovoljno mekani za dečiju igru, i dovoljno raznovrsni. S druge strane, lako se flekaju i vremenom mogu potamneti, dobiti braonkaste ili žute mrlje.
Na šta obratiti pažnju?
Deca, naročito mala, provode mnogo vremena u igri na podu, i često su u neposrednom kontaktu sa tepihom, i na njega naslanjaju ruke i lice. U igri skaču, padaju, valjaju se i prosipaju hranu i tečnosti po tepihu, prljaju ga i habaju.
Imajući to na umu, vodite računa o ovim karakteristikama:
● izdržljivost – tepih za dečiju sobu pre svega treba da bude dovoljno otporan i da trpi sva dešavanja iz dečije sobe, da ne morate stalno da ga krpite ili menjate i tako trošite mnogo novca;
● lako održavanje – tepih za dečiju sobu ćete često prati i usisavati, i zato on treba da spada u one koje slobodno možete usisavati dva – tri puta nedeljno, oprati fleke sa njega ili ga čak ubaciti u mašinu za veš;
● udobnost – tepisi napravljeni od malo mekših vlakana ih neće grebati, i ako padnu, neće biti odranih i bolnih mesta; ako se već igraju na podu, neka im bude toplo, meko i udobno;
● hipoalergenska i antibakterijska svojstva – da od tepiha ne dobiju nekakvu alergiju, bilo da je u pitanju materijal, zadržavanje prljavštine ili hemikalije kojima se tretira.
Pored toga, vodite računa da se tepih ne kliza! Stavite ispod njega gumenu mrežastu prostirku kako tokom neizbežne jurnjave po kući ne bi došlo do saplitanja i povreda.
Iz svega ovoga, sledi da je za decu najbolje odabrati tepih od sintetičkih vlakana, zahvaljujući lakom održavanju i velikom broju različitih oblika i dezena među kojima možete birati. Još jedna dobra osobina veštačkih materijala je što se u njima ne akumulira vlaga i stvara buđ – što su najčešći alergeni koji se mogu pronaći u kući, uz polen, prašinu, grinje i druge čestice. Treba ih samo uobičajeno redovno usisavati, nositi na godišnji servis i prati fleke kada nastanu.
Komentari 0