Stručnjaci upozoravaju da bi situacija sa generacijama koje tek stasavaju mogla da bude još gora, jer su mališani sve pasivniji, nemaju razvijenu svest o važnosti bavljenja sportom i fizičkom aktivnošću, previše vremena provode za kompjuterom i mobilnim telefonom. Posledica toga je gotovo logična – gojaznost, nepravilan rast i razvoj, deformitet kičmenog stuba.
Viši fizioterapeut Senad Alidini, iz studija ASAP, kaže da deca, osim sa lordoze, kifoze i skolioze, mogu imati i deformitet grudnog koša, koji je udubljen ili izbočen, kao i spuštene svodove i ravna stopala.
– Najčešće se susrećem sa problemima kičme, a oni zahtevaju veliku posvećenost i ozbiljan rad kako bi se nepravilnosti ublažile ili otklonile – navodi Alidini. – Međutim, ti deformiteti se uglavnom kasno primećuju, a onda dolazimo do toga da roditelji ili deca nisu dovoljno motivisani i istrajni da im se ozbiljno posvete. Sam proces je dug i rezultati nisu vidljivi odmah, što može da demotiviše male pacijente i njihove roditelje.
Pubertet najkritičniji
Problemi se najčešće javljaju u tzv. periodu brzog rasta, od 10. do 17. godine. Fizička neaktivnost, sedenje za kompjuterom i nepravilan položaj tokom spavanja stvaraju nesklad između tela koje raste i mišića koji su slabi, jer iz pasivnog stava ne mogu da jačaju. Deci naruku ne ide ni teška školska torba koja se danas moderno nosi na jednom ramenu, što dovodi do istezanja muskulature sa jedne strane i dodatnog krivljenja kičme. Svetska zdravstvena organizacija je propisala da deca u periodu rasta mogu da nose torbu tešku maksimalno 15 odsto njihove ukupne težine, ali se to uglavnom ne poštuje.
Krivljenje kičmenog stuba se ne dešava odjednom, pa se tako ni njegovo ispravljanje ne može dogoditi preko noći. Bilo koja fizička aktivnost bi trebalo da se uvede kao dnevna rutina, ali i vežbe koje prepisuju stručnjaci.
Vežbe neophodne
Sagovornik „Života plus“ kaže da je najuspešnija tzv. Šrot metoda, koja je zasnovana na trodimenzionalnom disanju, samokorekciji tela i pravilnoj korekciji karlice.
– Šrot metoda se kombinuje sa ostalim terapijama, vežbama za jačanje mišića i korekciju držanja, ali svako dete ima drugačiji problem i određene životne navike, pa se naš plan rada prilagođava mališanima. Svaka terapija mora da bude individualna. Suština je da se pronađe najsvrsishodniji način, ali da pritom bude i što zabavniji, kako se kod dece ne bi javila averzija prema terapiji – objašnjava fizioterapeut.
Što se problem ranije prepozna, to su, kaže Alidini, rezultati neuporedivo brži i bolji. Međutim, važno je da mališani ne odustaju od terapije koja im se preporuči, jer su u pitanju progresivne deformacije koje same od sebe sigurno neće nestati.
SKOLIOZA ČEŠĆE „NAPADA“ DEVOJČICE
Više od polovine dece ima posturalnu disfunkciju, odnosno loše držanje i poziciju trupa, što vremenom može da dovede do kifoze – krivljenja kičme. Ona se prepoznaje po ramenima pognutim ka napred. Skolioza predstavlja „uvrtanje“ kičmenog stuba i rotiranje u stranu i najčešće pogađa devojčice. Treći najčešći problem je lordoza, koju odaje naglašena lumbalna (donja) krivina kičme ka napred i opušteni trbušni mišići. Najčešće ide u „paketu“ sa gojaznošću.
Komentari 0