Često ni glasan poziv u pomoć neće biti dovoljno delotvoran. “Iako može umanjiti sumnje očevica da hitan slučaj zaista postoji, on neće ukloniti nekoliko drugih važnih nesigurnosti u glavi svakog očevica: Kakva pomoć je potrebna? Dali ja treba da pružim pomoć ili to treba da učini neko kvalifikovaniji? Da li je neko već otišao da dovede stručnu pomoć, ili je to moja obaveza? Dok očevidac stoji zureći u vas i boreći se sa ovim pitanjima, vreme od životnog značaj za vaš opstanak bi moglo da istekne,” upozorava Čaldini.
On savetuje da izdvojite jednu osobu iz gomile, gledate je netremice, govorite joj i pokažete direktno na tu osobu i nijednu drugu “Vi, gospodine, u plavoj jakni, treba mi pomoć.” “Tom izjavom ćete staviti tog čoveka u plavoj jakni u ulogu “spasioca”. On bi sada trebalo da shvati da je hitna pomoć potrebna; trebalo bi da shvati da je on, a ne neko drugi, odgovoran za prižanje pomoći i na kraju, trebalo bi tačno da zna kako da je pruži. Svi naučni dokazi ukazuju da bi rezultat trebalo da bude brza, delotvorna pomoć. ”
Važno je, dakle, da budete precizni i tako smanjite nesigurnost onih oko vas u vezi sa vašim stanjem i njihovim odgovornostima. Nemojte pustiti da donesu pogrešan zaključak da stvar nije važna i hitna, i da se oslone na društveni dokaz, ugledajući se na većinu, poručuje Čaldini.
Piše: Jovana Papan
Izvor: Detinjarije
Komentari 0