Foto> Pixabay
● Prvu grupu čine mikroorganizmi: bakterije, virusi, ređe crevni paraziti i gljivice. Oni uzrokuju crevne infekcije, koje su praćene pojavom proliva.
● Druga grupa uzročnika su nepoželjne materije (toksini), koji u kontaktu sa detetovim želucem i crevima dovode do proliva (a često i mučnine i povraćanja – trovanja).
* Crevne bakterije
Od mikroorganizama, leti ima mnogo crevnih bakterija (enterobakterije). One se, nažalost, mogu naći u svim vrstama hrane – mesu i mesnim prerađevinama, mleku i mlečnim proizvodima, ali se često nalaze i na neopranom voću i povrću. Dete može da se zarazi crevnim bakterijama – prljavim rukama, ali i direktno, od drugog bolesnog deteta.
* Crevni virusi
Za bakterijama ne zaostaju ni letnji crevni virusi (enterovirusi), kojih ima više vrsta. Oni lako dospevaju u sluzokožu creva, gde se veoma brzo razmnožavaju, ometajući normalno varenje hrane.
Kako roditelji mogu da pomognu detetu kada ima proliv?
– Nadoknada tečnosti (rehidracija)
To je najvažniji aspekt borbe protiv proliva. Gubitak telesne tečnosti i sastojaka koji se u njoj nalaze može značajno da ugrozi zdravlje deteta, a nagli gubitak velike količine telesne vode može čak da ugrozi i život. To se, srećom, veoma retko dešava, a ako se na vreme počne adekvatna nadoknada tečnosti, opasnosti nema.
Najprirodniji način nadoknade izgubljene vode je na usta (koji se stručno zove oralna rehidracija), a prvo pitanje je šta dati detetu da pije. Za takve situacije postoje adekvatni preparati (Humana Elektroli, Orosal, Nelit i slični) – koji imaju optimalan odnos šećera i minerala za oralnu rehidraciju, a rastvaraju se u vodi. Naravno, ohlađen biljni čaj (od nane, na primer) sa malo šećera, ili negazirana mineralna voda – predstavljaju odlične alternative. Glavni princip oralne rehidracije je «često po malo». To znači da se manjem detetu daje jedna do dve kašičice tečnosti na pet do deset minuta. Veće dete može da popije par gutljaja (ne više od 20-30 mililitara) tečnosti, ali takođe sa pauzama od desetak minuta. Ne treba izlaziti u susret deci koja traže voćne sokove ili gazirane napitke.
Oralna rehidracija deteta traži veliko strpljenje, upornost i preciznost, naročito kada je dete malo. Ipak, treba znati da je jedina preostala mogućnost davanje tečnosti kroz venu – intravenska rehidracija, koja se sprovodi u zdravstvenim ustanovama.
– Dijetalna ishrana
Drugi stub borbe protiv crevnih infekcija je adekvatna dijetalna ishrana, koja se stručno zove antidijaroična ishrana. Podrazumeva laganu, termički dobro obrađenu hranu (koja se veoma lako vari). U nju spadaju bareni pirinač i kuvana šargarepa, sa malo barenog krompira, uz dodatak soli. Prvih dan-dva, dijeta mora da bude striktna. Sa postepenim smanjivanjem broja i količine prolivastih stolica, treba postepeno normalizovati ishranu. Kuvano belo pileće meso ili teletina u supi su najbolji način da se napravi iskorak ka «normalnijem» obroku.
Treba izbegavati hranu koja sadrži veću količinu ugljenih hidrata (slatkiši, hleb, testenine) – jer šećer «izvlači» vodu iz crevnog zida i tako razređuje i onako retku stolicu. Ukoliko proliv dobiju bebe koje sisaju – NE TREBA prekidati sa dojenjem. Blagotvorno majčino mleko ne samo da ne smeta, već i ubrzava izlečenje. Kada se hrani dete koje ima crevnu infekciju, mame i tate moraju da imaju u vidu da dete NE TREBA terati da jede. Gubitak apetita je uobičajena posledica gastrointestinalnih infekcija, pa upornost treba usmeriti ka pojenju deteta.
– Probiotici
Kako su stomačne tegobe veoma česte na letovanjima zbog brzog razvoja bakterija i virusa na visokim temperaturama, uvek pred put uključite
Probiotic jednom dnevno kao prevenciju. Iako dođe do infekcije brže će se i lakše pregurati ukoliko je dete već na terapiji probiotikom. Savremeni stav je da se
bakterijske upale creva uz nadoknadu tečnosti kao jedina terapija kod nekomplikovanih formi leče samo probioticima, kao što je slučaj i sa stomačnim virusima.
Kada je neophodna pomoć lekara?
Ako dete i dalje ima uporne prolive, a naročito ako stalno povraća, neophodno je da ga pregleda pedijatar – koji će da proceni da li je dete za infuziju. Od nje ne treba strahovati, jer je odličan «lek» kada nema mogućnosti za oralnu rehidraciju. Odlaganje infuzije je opasno za dete, a takođe znatno otežava pronalaženje venskog puta za infuziju (jer se vene «skupe» kada dete izgubi mnogo tečnosti).
Komentari 0