On sada živi preko. Verovatno će se i prepoznati kada ovo pročita, odnosno ako pročita. Drugovima i prijateljima ne zovem ljude koji su nestali iz mog života. Elem, studirali smo zajedno, izlazili, družili se. Bio mi je zaista blizak. Godinama kasnije sam shvatila da su možda moje kolege bile u pravu kada su govorili da je bio zaljubljen u mene. Ali to sada nije ni bitno.
Sećam se decembar, koncert Harisa Džinovića. Nisam bila, zove on mene i pušta muziku. Naravno da sam se obradovala. Moj tadašnji dečko, kasnije muž , je ljubomorisao. Nisam to razumela jer to je bio moj drug. Ali tada sam mislila da je ljubomora znak ljubavi. Ali sam imala dvadeset i četiri godine.
I tako ja nađem knjigu koju mi je poklonio kada sam završila fakultet. 2009. godina je bila. U posveti pisalo ‚‚Srcko‚‚. Tako me je zvao. Obradovah se ja silno kao da sam pronašla Atlantidu. Podsetilo me na bezbrižan period mog života kada nisam imala decu. Podelih sa mužem svoje otkriće, naravno bio je nezainteresovan. I stavih fotkicu na ovaj naš čuveni fb i označih mog drugara. Ne ulazi prečesto na fb ali je vrlo brzo došla poruka da stavim objavu vidljivu samo za prijatelje ili da naznačim da je nas odnos isključivo prijateljski. Rekla sam da ću obrisati i da sam verovatno ishitreno reagovala što sam uopšte i postavila. Insistirao je da objavu ne uklanjam ali ja sam se osetila baš glupo. Pitala sam se šta vredi nekom ko je ljubomoran da ja objasnjavam nešto a ona me i ne poznaje. Verovatno ne vredi ni što živi hiljadama kilometara dalje i što retko i dođe u Srbiju. Bezveze da pravim ljudima probleme sa nekim stvarima iz prethodnog života.
Setih se da sam i ja imala ljubomornih scena kada je on pustao meni muziku vekovima unazad. Ali nisam odbijala pozive. Moje je bilo da se izborim sa tim. Ali sam bila tako mlada. On i supruga sada krckaju četvrtu deceniju. Po mom mišljenju ljubomora je razumna u tinejdžerskim godinama, eventualno ranim dvadesetim. Posle razvoda sam shvatila koliko je ljubomora jedno toksično osećanje. Koliko nas sprečava da uživamo u lepim stvarima. Shvatila sam da je to samo želja za posedovanjem a ne želja za pružanjem ljubavi. Koliko je samo nesigurno provaravati nekoga. Ako neko ne želi da bude veran, nećeš ga naterati koliko god pokušavao da ga stegneš. Lakše će samo da se iz stiska izvuče.
Moj suprug ima 42 a ja 31. Zamislite čoveka u tim ozbiljnim godinama da ljubomoriše, čačka po mom telefonu ili fb. Ima šifru od mog profila ali samo iz razloga da ga koristi za neke igrice i guši mi profil sa raznim zahtevima. Ja njega opomenim da treba da pročita novi tekst a ne da mi čita poruke po inboxu.
Nekako mi je veći dokaz ljubavi sve što suprug radi za mene i decu, a ne to da li ljubomoriše ako kažem da Dzoni Dep lepo izgleda. Da li treba da izbegavam stare drugare na ulici i da se plašim reakcije ? Verovatno je normalno što sada kada više nisam baš mlada mislim na taj način. Ali se pitam da li je pogrešno što i sa devetnaest mislimo da je ljubomora društveno prihvatljiva.
Možda sam ja dala previše slobode da mislim da nečiji odnos nije zdrav ako u srednjim tridesetima pate od te ‚‚zelene bolesti‚‚. Možda to nekom donosi uzbuženje ali meni je to sve sinonim za nesigurnost. Ali kako ništa u životu nije sigurno, to bi trebalo tako i prihvatiti i uživati u životu.
Nedavno je drugarica rekla da joj smeta kad je zagrli drugar koji je poznat kao glavni šaljivdžija u društvu. Jer ona ima svog muža. Naravno da nekom ne mora da prija fizički kontakt niti neko treba da sebi da slobodnu da nekog grli ali ne treba da strah od nekoga od toga pravi skandal.
Često je mog muža zbog moje slobode bolela glava. Pisala sam razne statuse, dolazila u sukobe sa ljudima ali to sam ja… Navikao je na mene. Naravno da sloboda nije viša ista kao pre dece. Sada nam za slobodu treba i logistika. Ali divno je kada imam slobodu da se ponašam u skladu sa svojom prirodom…
Komentari 0