Uhvati san
Prva i svakako najvažnija zabluda koja ide na štetu roditelja i njihovog zdravog razuma i uloge (mada sve više verujem da se s razumom pozdrave čim uđu u ulogu) je- spavaj kad dete spava. Ne znam da li je iko ikada uspeo ili čak uznapredovao u takvoj lakomislenosti. Trošiti dragocene trenutke slobode za odmor i san, bar u nekoj turi, kad možete da uradite mnogo više za sebe, potpuno je gubljenje vremena!
Čim dete zatvori oči, vama se otvaraju brojne mogućnosti na koridoru od kuhinje, preko dnevne i spavaće sobe, pa sve do kupatila! Udaranje glanca na sve tragove života jedne porodice tada je jedino za šta živite! Vama je srce puno i duša mirna samo kad je sve „pod konac“.
To što ćete vi biti u rasulu, još umorniji i nervozniji kad se dete probudi, jedna je od važnih lekcija koje će od vas dobiti ( i nek bude srećno ako ne dobije i batine)- udaranje glanca je najvažnije, u svemu! Izgled spolja.
Ništa meni bez mene
Usko je vezana uz prvu zapovest, ako čak i ne proizilazi iz nje. Od momenta kada postanete roditelj, dugme za off zaboravite! Suđe se neće samo oprati, drugi to ne rade temeljno kao vi, veš se možda i pere sam (ako bar u veš mašinu imate poverenja), ali ko ga bolje od vas sortira i stavlja u nju?! A tek peglanje? Niko ne može da izađe „na crtu“ vašoj crti na muževim svečanim pantalonama, usisivač samo pod vašom čvrstom rukom nađe put do svake mrve, samo vi znate sve tajne puteve prašine!
Kad kažu „jedna je majka“ verovatno zapravo misle na to, da ona sve treba da uradi sama. Da je sama u svemu. Ima je svuda sem u sopstvenom životu. Zato i nema bolje kuhinje od mamine, jer ona ne da nikome da u nju primiriše, pa samo njeno jelo može da vam zamiriše. A dete i treba da voli samo jedan način kuvanja. Vaš naravno, pa vi ste ga rodili!
Sit gladnom ne veruje
Ima alavih roditelja koji jedu i kad nisu gladni, „s nogu“, na brzinu, kad god prepoznaju priliku, znajući da novu skoro neće dobiti. Kakvo nepoštovanje sebe i hrane! Makar skapali od gladi, čekajte priliku da sednete i jedete kao čovek, sve po redu. Šta ima veze što vam raste napetost, smanjuju se kilogrami! Uostalom, uvek se možete istresti na decu, zbog njih se odričete svega, mogu bar malo razumevanja da pokažu! Ili na muža, on da je iole sposoban da usisa (tako dobro kao vi) ili da pridrži dete, vi biste jeli. Ovako, mama preko dana jede samo sebe.
Baby blues repeating
Kad počnu muke sa zubima, grčevima, besomučnim plakanjem i nespavanjem, ne štedite ni sebe ni druge. Prve trenutke tišine iskoristite da pozovete nekoga, sve mu prepričate i iznova provrtite film. Dodatno se podsećajte čim prestane sve to oko čega ste se kidali. Ostavljanje svega iza sebe onog momenta kad prestane, neće vas ojačati. Niti će vas podsećanje ubiti. Dobro, možda vam samo ubije volju za životom eventualno.
Zaboravi druge kao i sebe samoga
Kad vam beba uđe u život, mnogi iz njega izađu. I vama samima često dođe da pobegnete odatle, pa im i nije za zameriti. Ne traćite zato vreme na druženje sa prijateljima, ali isto tako ni na sebe. Vi ste sada roditelj, bez vas ne može niko od ukućana, a vi možete bez ikoga. I ičega. Čak i bez sebe!
Kakva druženja bez dece, hobiji, frizer, pozorište?! Ne biste valjda ostavili svoje dete na nekoliko sati? Ne, ni kad spava! Ne, ni mužu! Ako se uopšte sećate šta on tu traži ili šta vam je bio pre nego što ste postali roditelji.
Uhvati ritam
Nema vam gore uvrede nego kad vam kažu- svako dete ima svoj ritam! Pa vas još dotuku pobedonosnim osmehom koji iz kurtoazije kao nevešto zguraju u ugao usana, tako da vam ne promakne. Da vas dodatno podseti da ste omanuli ili vi u odnosu na njih, ili vaš mladunac u odnosu na njihovog. Taj kojeg ste rodili baš zato da u senku baci sve što smatrate za svoj neuspeh!
Gurajte mu zato na silu u usta sve vrste hrane. Možda su na dvorovima jeli prstima, ali vaše dete ima da nabada viljuškom brokoli precizno k’o geometar! Forsirajte ga da hoda makar sve zube polomio padajući, njemu će novi zubi izrasti, vama nova leđa neće! Dok vi dočekate da ono bude spremno, osramotiće vas na bar pet dečjih rođendana na kojima je roditeljima kao gladijatorima u areni.
Nije što je moj, ali…
Naravno da je najbolji. Od svih i u svemu. Kao i vi uostalom. I naravno da ćete pokazivati samo najbolje trenutke koje ćete revnosno dokumentovati po svim društvenim mrežama. Šminkati, ulepšavati, ako treba i lagati, prkositi svojom srećom, jer čemu ostalom sreća i deca i služe nego da vam na njima zavide. Posebno ako nemate ništa drugo.
Ne navikavaj ga na ruke/ navikavaj ga na galamu
Pre neki dan sretnem komšinicu, nosi onog svog 18-togodišnjeg klipana na trening, savila se mučenica do poda, on vrišti na sav glas kako će zakasniti, ona se pravda kako je još bole ruke koliko ga je sinoć nunala da zaspi, a on nikako- komšije skidale paučinu novom metlom pa ga budile, čuje, kaže, kao šišmiš.
Sigurna sam da i vi imate makar jedan takav primer u blizini. Mnogi roditelji se ogluše na pravilo da se dete ne na vi ka va na ruke. Da treba da se nosi, ne bi mu rasle odmah i noge! Kao i na činjenicu da su sva deca ista i da je, ako mu smeta buka, to samo zato što vi niste lupali vratima i šerpama dok spava, da ga na vreme naučite.
Šta je nama falilo
U vaspitavanju svog deteta vodite se isključivo svojim osećajem. Kakav napredak nauke, stručna literatura i ostale novotarije! Možete kasnije od njega da očekujete da uči, završi fakultet, napreduje, ali to za vas ne važi. Vi ste ga rodili, ko bolje od vas može da zna šta je za njega najbolje? Pa i vi ste svoje teorije izvukli iz prakse vaših roditelja i šta vam je falilo?
Ali ukoliko se oni sami drznu da vam se mešaju u vaspitavanje vašeg čeda, natrljajte im nos svakom sitnicom u kojoj su omanuli, ne obazirite se na opaske da ih i sami ponavljate. Trudite se takođe da se vaš muž ne meša puno u važan posao postavljanja temelja, jer on da se u nešto doznaje, ne bi sve bilo na vama. Tako je vaspitan, da gleda kako sve majka radi i sad vi zbog toga trpite! Gledaj i uči, vi sigurno nećete tako razmaziti svog prvenca.
Zajedno samo jači
Dete ništa ne može bez vas. Niti će ikad moći. Mada vam se to samo u početku priznaje. Ono nije niti će ikad biti osoba za sebe i o njemu uvek govorite u množini- piškili smo, kakili smo, jeli smo, pošli smo u školu, nikao nam je zubić, ispao nam je zubić… lista je nepregledna, a svaka stavka dodatno jača porodični duh zajedništva. Kakva individualnost, da nije vas, ne bi bilo ni njega. On je vaša kopija, vaša bleda senka koja u senku treba da baci sve što smatrate svojim neuspehom. Ali u momentima kada u tome ne uspe, slobodno se ogradite i svalite svu krivicu na njega.
Ako revnosno primenjujete ove zapovesti u svom roditeljevanju, ništa vrednije ne činite za sebe i svoju porodicu! Ništa vas toliko neće ojačati. Možda vam eventualno ubije volju za životom.
Napisala Ljubica Balać
Komentari 0