Tekst preuzet sa portala Tata.rs
Moje malo dete raste. Na raspustu je i po ceo dan jurca sa drugaricama ali kako dođe vreme za spavanje, mama treba da je u vidnom polju. Tako u istom danu imam i bebu i devojku pa uživam u svakom trenutku koji želi da podeli samnom. Nisam od onih sebičnih majki koje paze na bukvalno svaki korak svog ptića, dok zaboravljaju da će svakako da raširi krila i krene na samostalan let pre ili kasnije.
Junsko veče u Beogradu i poželeh da izađem sa dugogodišnjim prijateljima. Ona će ostati sa bakom i dekom, sve smo se dogovorili, ljubim je pred izlazak a moja devojka opet postaje beba. Nekako rešavamo situaciju obećanjem da ćemo sutra baš ceo dan da provedemo zajedno a onda kreću poruke: nedostaješ mi, ne mogu da zaspim kad nisi tu, mislim da je nešto strašno pod mojim krevetom… Konačno spava i mogu da se opustim u priči sa društvom.
Da li je sebično što želim par sati samo za sebe? Iz ugla deteta jeste jer nisam tu na dohvat ruke. Iz moje pozicije je neophodno jer i ja imam pravo na ono što mi prija. Ne mislim na ludovanje cele noći. Za to treba imati vremena i danas i sutra, a u mom sistemu to je luksuz. Na kraju dana treba mi opuštanje uz priču ili ćutanje u dvoje sa nekim ko mi prija, uz šetnju, film. Ne bi me razumela da sam u godinama i životnom statusu kada mi je neophodno opuštanje uz pesme Željka Samardžića mada i meni to zvuči neverovatno ali realno je tako. Pričam sa njom o tome kako svako ima pravo na lično zadovoljstvo. Gleda me onim svojim velikim plavi očima i objašnjava: ja sam njena mama i kao takva šta ima da se bavim nekim drugim?
Novi problem se otvorio kada me je prijatelj uz pozdrav poljubio u obraz. Po njenom pogledu vidim da kipi i čim smo ostale same tražila je objašnjenje. Reč po reč došle smo u situaciju da ona mene proverava i drži mi predavanje, uz zaključak: „To nije u redu, mama.“ Shvatam da je uznemirena i uplašena i lagano dolazimo do srži problema. „Mama, ja neću drugog tatu“.
U očima joj vidim strah da me ne izgubi, da mi neko drugi ne postane bitniji od nje. Ludice moja mala… Jedna je mama i jedan je tata. Niko ne može da bude drugi tata. Tvoj tata je samo tvoj i to najbolje što ume, isto kao što ni tatina prijateljica ne može da ti bude druga mama. Ti imaš svoje drugare a imam i ja svoje, pa čak i da imam nekog posebnog prijatelja on nikad neće moći da bude tvoj drugi tata. Imaš svog tatamaticu i to će tako biti zauvek. Njen osmeh se vraća a ja ipak moram da obećam da nema ljubljenja u obraz ni sa kim osim nje. Ne volim da je lažem jer nema malih i velikih laži i to obe znamo.
Kompromis smo pronašle u mom obećanju da su poljupci sa „tamo nekima“dozvoljeni u posebnim prilikama ali sam vešto izbegla da preciziramo koje su to prilike. O tome ćemo neki drugi put. Petak veče samo što nije. Prijaće mi da ga provedem u odabranom društvu, ovaj put tek kad naši anđeli zaspu i tiha muzika počne da nam puni baterije.
Komentari 0