Jedna od najškakljivijih tema koje mnogi roditelji dožive kao neprijatnu jeste razgovor sa svojim detetom o seksualnosti i seksualnim odnosima. Međutim, uprkos neugodnosti same teme, roditelji i dalje brinu o tome da njihovo dete bude dovoljno informisano o tome šta je seks i kada treba stupiti u seksualne odnose, kao i to, na koji način se treba zaštiti od seksualno prenosivih bolesti i neželjene trudnoće. Jedna studija je pokazla da ona deca koja su imala otvoren i iskren odnos sa roditeljima, kada je razgovor o ovoj temi u pitanju, nisu stupala prerano u seksualne odnose i, kada su odlučila da uđu u svet odraslih, mnogo su odgovornije prilazila tom činu (zaštitila su se kondomom i birala su adekvatnijeg partnera za to).
Svakako, činjenica da je bolje da vaša kćer ili sin o tome sazna od vas, nego od TV-a, interneta ili vršnjaka, vam daje dovoljno argumenata da se ovom temom bolje upoznate.
Situacija 1:
„Pre neki dan sam se osećala nekako zatečena kada me je moja četvorogodišnja ćerka pitala šta je to seks. Bila sam uhvaćena u zamku, nisam znala šta da joj kažem i odakle da počnem. Da li da joj to objasnim kroz priču kako to rade psi i mačke ili da budem konkretnija u tome… Zato sam joj rekla: „Objasniće ti mama kasnije“, a ona se više nije vraćala na tu temu. Šta sad da radim?“
Određen broj roditelja bi u ovoj situaciji zbog osećnja stida počela da izmišlja nekakve bajke o tome kako je seks nešto što rade životinje. Dete bi verovatno i dalje zbunjeno gledalo u roditelja i iščekivalo bilo šta konkretnije od toga, zato što mu ništa zapravo nije jasno. Svaki put kada detetu damo nekakvu „bajku„ kako bismo objasnili seksualne odnose, mi šaljemo poruku da je to nešto maglovito i da treba što manje da se priča o tome. Zbog toga je važno biti konkretan i jasan u objašnjavanju. Na koji način ćete to objasniti zavisi od starosti deteta, ali ono što je još važnije jeste da treba o tome pričati što je moguće pre i još dok su mali.
Jedan od mogućih odgovora na navedenu situaciju bi mogao biti:
„Seks je kada mama i tata svoja tela spoje kao što se spajaju dva puzzle dela. Na taj način mama i tata pokazuju jedno drugom koliko se vole. To je nešto veoma intimno i to se radi kada su mama i tata sami.“
Situacija 2:
„Uhvatila sam sina/kćer da gleda porno film na internetu. Šta da radim?“
Kada dete uđe u „osetljive“ godine (na primer 12 godina) mnogi roditelji razgovor o seksu shvataju previše ozbiljno i stvaraju takvu atmosferu da dete može vremenom da razvije otpor da o tome razgovara sa roditeljima. Uglavnom se razgovor sa detetom svede na to da roditelj priča (drugim rečima drži monolog) o tome kako ne treba da se gledaju porno filmovi, ili kako ne treba da se uđe u seksualni odnos rano, i ako se stupa u takav odnos sa nekim , potrebno je da se taj neko voli…. (i dete se već uspavalo ili možda i uplašilo od seksa).
Kako roditelj ne bi doveo do toga da dete oseti otpor da razgovara o tome, poželjno je da iz uloge „savetnika“ uđe u ulogu „aktivnog slušaoca“. U navedenoj situaciji, dobar početak razgovora bi bio da u toploj i neosuđujućoj atmosferi kažete svom detetu:
„Primetila sam malo pre, kada sam ušla u tvoju sobu, da si gledao/la porno film na kompjuteru.“
Sam opis situacije će motivisati dete da nastavi da priča o tome. Takođe, umesto da mu/joj držite predavanje o tome kako ne treba da se gledaju porno filmovi, pitajte svoje dete (opet bez osuđivanja, nego zaista iz duboke radoznalosti):
„Šta misliš koliko su stvarni ti filmovi? Koliko realno prikazuju vođenje ljubavi između dve osobe koje se vole?“
Na taj način ćete podstaći ozbiljnu razmenu mišljenja, gde ćete čuti koliko vaše dete već zna o tome, koliko mu se to što je video/la svidelo i šta uopšte misli o tome. Pored toga, potpuno je u redu da mirno i bez osuđivanja kažete svom tinejdžeru da vam se ne sviđa to što on na internetu pronalazi takav sadržaj i da izrazite zabrinutost zbog potencijalnih opasnosti na koje može da naiđe prilikom praćenja takvog sadržaja.
Kako biste što bolje reagovali u ovakvim razgovorima, važno je raditi i na shvataju svoje lične seksualnosti, kao i koliko je ona vama i vašem partneru važna. Ukoliko Vi pokazujete nesvesni otpor da razgovarate o tome (i uopšte da se bavite time), vaše dete će to primetiti i imaće zadršku da vam kaže ili pita nešto što mu je nejasno kada su muško-ženski odnosi u pitanju. Zbog toga, mnogi roditelji izgube šansu da na vreme nauče svoje dete nekim istinama o ljubavi.
Autor: Nikolina Milosavljević, dipl. psiholog, psihoterapeut na superviziji, sertifikovani međunarodni trener za program„Dovoljno dobar roditelj“, kouč i trener veština za roditelje.
Nikolina za sebe kaže da je pre svega mama jedne devojčice, a onda i psiholog po obrazovanju, kao i strastveni kouč i trener za roditelje.
Koucing za roditelje
Komentari 0