Foto: Pixabay
Istraživanje Tima Bona, predavača psiholoških nauka i naouka o mozgu na Univerzitetu umetnosti i nauke Vašington u Sent Luisu, pokazalo je da studenti koji se dobro naspavaju, imaju bolje ocene i osećaj blagostanja u odnosu na studente sa promenjivim rasporedom spavanja.
„Ne možete štedeti na spavanju jedne noći i očekivati da ćete ’sustići’ sledeće noći“, rekao je Bono za portal The source.
Bonova studija, nedavno objavljena u Psihologiji, zdravlju i medicini, pratila je navike spavanja 97 studenata prve godine Univerziteta u Vašingtonu tokom njihovog prvog semestra. Učenici koji su prijavili najstabilnije obrasce spavanja su u proseku dobili od 3,66 bodova, dok su učenici sa najpromenljivijim spavanjem dobili 3,21 boda. Studenti sa redovnim obrascima spavanja takođe su prijavili viši nivo blagostanja. Ovi efekti su se zadržali čak i kada se kontrolišu osnovi za sreću.
„Kada je zatraženo da identifikuju faktore koji utiču na njihov akademski učinak, poteškoće sa spavanjem su identifikovane češće od nostalgije, poteškoća sa cimerima, zdravstvenih problema, čak i depresije“, rekao je Bono, sedam do osam sati sna tokom noći optimalno.
Iako spavanje četiri sata neke noći, a 12 druge noći, jeste u proseku oko osam sati, to nije isto kao da redovno spavate osam sati.
„Sve se vraća našem cirkadijalnom ritmu – koji dolazi od latinskog za circa, što znači oko, i diem, što znači dan“, rekao je Bono. „Nije važno šta kaže sat na vašem stolu. Vaše telo ima svoj unutrašnji sat. Nepravilan ciklus spavanja nije u skladu sa prirodnim ciklusima tela.“
U srednjoj školi, obrazac spavanja često nameću mama i tata. Fakultet donosi više slobode, kao i više odgovornosti pa i ometanja.
„Kako se domaći zadaci i aktivnosti gomilaju, san je često prvi koji trpi. I to je problem, jer kada odemo na spavanje, mozak počinje da radi“, rekao je Bono. „Tokom spavanja, mozak prenosi informacije koje ste naučili u skladišne regione, da bi kasnije mogli da preuzmete taj materijal.
Tačnije, konsolidacija pamćenja se dešava tokom perioda sna brzim pokretima očiju (REM), koji postaju duži kako noć odmiče. Dakle, manje sna vara naš mozak za neke od najproduktivnijih perioda sna. „Zato govorim da noćne aktivnosti nisu samo neproduktivne, već su i kontraproduktivne.
Bono savetuje svoje učenike da postave raspored spavanja. On lično koristi aplikaciju za spavanje kako bi se uverio da ide u krevet u isto vreme svake noći. Bono takođe govori studentima da prestanu da skroluju sat pre spavanja jer svetlost koja emituje iz uređaja potiskuje oslobađanje melatonina, hormona koji nas čini pospanim.
Najvažnije je da se ne takmičite na Olimpijskim igrama patnje.
„Kada student kaže da je spavao samo pet sati, odgovor je često: „Pa, ja sam spavao samo četiri“, rekao je Bono. „Odgovor bi trebalo da bude: „Šta radiš da se brineš o sebi?“
Komentari 0