Rešavanje zadataka iz te knjige pomoći će deci uzrasta od 5 do 7 godina u razvijanju matematičke sposobnosti, ali i intelektualne sposobnosti uopšte, i poslužiti za proveravanje matematičkih znanja primerenih tom uzrastu.
U knjizi se nalazi deset kvizića, a svaki od njih sastavljen je od deset specijalno odabranih zanimljivih zadataka, koji nisu ni klasični, ni šablonski, ni međusobno povezani, već svaki zahteva novu ideju da bi se došlo do rešenja. U svakom pojedinačnom kvizu, kao i u zbirci u celini, poštovan je princip od lakšeg ka težem. Da bi dete rešilo zadatak, potrebno je da podstakne sposobnosti koje već poseduje, ali ih možda nije u dovoljnoj meri ranije koristilo. Dete se stavlja pred problemsku situaciju koja je zanimljiva i koja ga motiviše da reši problem, a pritom ono ima utisak da se igra i zabavlja. Pri rešavanju zadataka do izražaja dolaze logičke, geometrijske, numeričke, pronalazačke i druge sposobnosti. Dete takođe u velikoj meri koristi intuiciju, koja je osnov matematičkog stvaralaštva. Uz uspešno savladavanje zadataka osećaće se kao pravi mali stvaralac, što može uticati na to da se matematička klica koja se u tom uzrastu razvije u budućnosti znatno razgrana.
Na kraju knjige nalazi se diploma za uložen trud jer, bez obzira na uspeh, svako dete koje je radilo zadatke zaslužuje da bude nagrađeno. Tako će znati da je uradilo nešto korisno, što se vrednuje i nagrađuje.
Autori su na početku knjige dali nekoliko vrlo korisnih saveta odraslima koji će deci biti podrška pri rešavanju zadataka: „Pre početka rada stvorite mirnu atmosferu i decu ne pozivajte na rešavanje matematičkih zadataka, već na igru. Zajednički rad treba da bude radostan proces, a od toga će zavisiti detetova zainteresovanost. Pročitajte mu zadatak, vidite da li razume tekst, da li uočava šta se traži u zadatku, uočava li šta su dati podaci na kojima će temeljiti rešenje. Bitno je da dete razume smisao zahteva i da mu je jasna svaka reč u tekstu zadatka. Nipošto ne rešavajte zadatke umesto dece – samo im ponekad pružite malu pomoć, ukažite na to gde greše, ohrabrite dete ako je na dobrom putu ili mu razjasnite termine i zahteve. Pri rešavanju zadataka budite strpljivi s decom. Razmislite o tome zašto negde ne uspevaju – možda su im potrebne dodatne informacije. Ako neki zadatak ne uspeju da reše, ostavite taj zadatak za kasnije, a odaberite lakši. Prihvatajte svaki detetov pokušaj da reši zadatak, makar i pogrešno, jer je to dečje stvaralaštvo – traganje za rešenjem. Ne radite ništa protiv volje deteta – postići ćete suprotan efekat od željenog jer će ono izgubiti interes za rad. Neka dete radi petnaest do dvadeset minuta nekoliko puta nedeljno i to je dosta. Deca vole da rešavaju zadatke. Videćete – uspeh će ih ohrabriti.“
Napisali Branka Dejić i Mirko Dejić
Ilustrovala Maša Pavlović
Komentari 0