Međunarodni dan nultog otpada – Zero waste day

Foto: Pixabay

Ovaj datum će se obeležavati svake godine počev od 2023. godine.

Međunarodni dan nultog otpada je od izuzetne važnosti jer mu je cilj da promoviše održive modele potrošnje i proizvodnje i podigne svest o tome kako inicijative za nulti otpad doprinose unapređenju Agende za održivi razvoj 2030.

Poražavajući su podaci da čovečanstvo na godišnjem nivou generiše oko 2,24 milijarde tona čvrstog komunalnog otpada , od čega se samo 55 odsto upravlja u kontrolisanim objektima.

Zastrašujući su proračuni da bi ova količina do 2050.godine mogla porasti na 3,88 milijardi tona godišnje.

Svake godine se baca oko 931 milion tona hrane, a očekuje se da će do 2040. godine 37 miliona tona plastičnog otpada godišnje ući u okean .

Važno je istaći da sektor otpada u izuzetnoj meri doprinosi emisiji gasova staklene bašte u urbanim sredinama i gubitku biodiverziteta.

Principi upravljanja otpadom

Savremeno upravljanje otpadom čini sve što može da obezbedi efikasno korišćenje vrednih sirovina i energije. Manje otpada je dobro za životnu sredinu, štiti ljude i štedi resurse.

Prevencija ne podrazumeva samo mere preduzete da bi se smanjila količina nastalog otpada, uključujući ponovnu upotrebu proizvoda ili produženje životnog veka proizvoda, već i mere preduzete za smanjenje štetnih uticaja otpada na životnu sredinu i zdravlje ljudi i izbegavanje štetnih proizvoda:

1.Izbegavanje otpada,

2.ponovna upotreba,

3.reciklaža,

4.iskorišćenje

5.odlaganje otpada–

upravljanje otpadom funkcioniše po ovim principima.

Otpad mozemo podeliti :

• Prema toksičnosti,

• Prema mestu nastanka,

• Prema sastavu.

Prema toksičnosti, otpad se deli na :

• Opasan otpad

• Neopasan otpad

• Inertan otpad.

Prema mestu nastanka, otpad se deli na :

• Komunalni otpad

• Kućni otpad

• Komercijalni otpad

• Biorazgradivi otpad

• Ambalažni otpad

• Medicinski otpad

• Industrijski otpad

• Građevinski otpad

• Poljoprivredni otpad.

Prema Zakonu o upravljanju otpadom Republike Srbije otpad može biti:

1.komunalni otpad (kućni otpad);

2.komercijalni otpad;

3.industrijski otpad.

Komunalni otpad je otpad iz domaćinstava (kućni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sličan otpadu iz domaćinstva.

Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u privrednim subjektima, institucijama i drugim organizacijama, koje se u celini ili delimično bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz domaćinstva i industrijskog otpada.

Industrijski otpad je otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim jalovine i pratećih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma.

Na samom kraju je neophodno istaći da je sprečavanje otpada najpoželjna opcija, a slanje otpada na deponiju bi trebalo da bude poslednje rešenje.