Hodanje u snu, poznato i kao somnabulizam, više je od samog hodanja. Mesečarenje obuhvata čitav niz aktivnosti. Od bezazlenih, kao što je sedenje, do potencijalno opasnih (izlaženje iz kuće), pa do neprijatnih (dete može da se upiški u ormanu ili hodniku). Bez obzira šta mališan radi za vreme mesečarenja, malo je verovatno da će se sećati da je to ikada radio.
Tokom spavanja, ljudski mozak prolazi kroz pet faza sna: jedan, dva, tri, četiri i REM (rapid eye movement). Sve te faze zajedno čine ciklus spavanja. Jedan kompletan ciklus traje od 90 do 100 minuta. U toku prosečnog noćnog spavanja, prolazimo kroz četiri do pet ciklusa. Iako je moguće da se dogodi i u fazama lakog sna, mesečarenje se obično događa u dubljem snu, u fazama tri i četiri. Tokom tih faza, teže je probuditi osobu iz sna, a ako se i probudi, nekoliko minuta se oseća pospano i dezorijentisano. Deca najčešće hodaju u snu sat ili dva nakon što su zaspala, a mogu da hodaju «okolo» pet do 20 minuta.
Šta je uzrok mesečarenja?
Mesečarenje je učestalije kod dece nego kod odraslih i obično prestaje u uzrastu adolescenta. Može da bude i nasledno, tako da ako ste vi ili vaš suprug nekada hodali u snu, postoji mogućnost da će i vaše dete da mesečari.
Ostali uzroci mogu da budu:
– nesanica ili umor
– prekinut san
– bolest ili povišena temperatura
– neki lekovi
– stres (mesečarenje je retko uzrokovano emotivnim ili psihološkim problemom).
Oči mesečara su otvorene, ali oni ne vide na isti način kao i kada su budni, pa često misle da su u drugoj prostoriji, ili na potpuno drugom mestu.
Ponekad uz mesečarenje mogu da se jave i sledeća stanja:
– apnea kod spavanja (kratke pauze u disanju tokom spavanja)
– mokrenje u krevet (enuresis)
– noćne more
Da li je mesečarenje štetno?
Većina onih koji mesečare, ne rade to previše često, tako da njihove noćne šetnje i ne predstavljaju neki ozbiljan problem. Međutim, epizode mesečarenja mogu da postanu opasne ako su učestale i intenzivne. Zašto? Zato što dete koje mesečari nije budno i možda neće biti svesno toga šta radi – kao što je, na primer, silaženje stepenicama ili otvaranje prozora.
Mesečarenje nije znak da postoji neki emotivni ili psihološki problem sa detetom. Ono ne izaziva emotivnu štetu. Mesečari se, uglavnom, sami vraćaju u krevet i, po pravilu, ne sećaju se svog noćnog izleta.
Kako obezbediti dete od povređivanja?
Iako je mesečarenje bezopasno samo po sebi, treba preduzeti sve mere kako bi se predupredilo da dete padne, udari u nešto, izađe kroz ulazna vrata, i slično. Evo nekih preporuka:
– Ne budite dete, jer to može da ga uplaši. Umesto toga, pokušajte da ga nežno odvete do kreveta.
– Zaključajte vrata i zatvorite prozore – ne samo u dečjoj sobi, već u svim prostorijama. Razmislite o specijalnim bravama. Ako se radi o odrasloj deci, sposobnoj za vožnju, držite ključeve od automobila na sigurnom.
– Mesečari nikako ne treba da spavaju u krevetu na sprat.
– Uklonite oštre i lomljive predmete u blizini dečjeg kreveta.
– Opasne predmete držite van domašaja dece.
– Uklonite prepreke iz dečje sobe i stana, kako biste predupredili spoticanje.
Šta još možete da učinite?
Ako mesečarenje nije učestalo i vaše dete ne dolazi u opasne situacije, nema razloga za posebnim tretmanom. Međutim, ako je mesečarenje često, ili se nastavi i u adolescentno doba, tražite savet pedijatra. Za decu koja često hodaju u snu, lekar će da preporuči terapiju buđenja po rasporedu. To dovoljno prekida cikluse sna i na taj način prekida mesečarenje. U ređim situacijama, lekar može da prepiše lek, kao pomoć za detetov san.
Važno je da, kada vaše dete krene u šetnju usred noći, ne paničite. Jednostavno ga odvedite nazad u krevet. Ujutru popričajte o noćnim dešavanjima i nasmejte se zajedno njegovoj «avanturi».
Simptomi mesečarenja
Najvidljiviji znak je ustajanje iz kreveta i hodanje u snu. Međutim, mesečari ponekad:
– pričaju u snu
– teško ih je probuditi
– izgledaju omamljeno
– ne odgovaraju na pitanja
– sede u krevetu i ponavljaju određene radnje, na primer: trljaju oči ili se igraju pidžamom
Još neki predlozi koji mogu da pomognu
* Pre spavanja, dete može da se opušta uz laganu muziku.
* Ustanovite raspored dnevnog i noćnog spavanja i striktno ga se pridržavajte.
* Dobro je da dete ide ranije na spavanje i tako izbegne premorenost.
* Dete ne treba da pije previše tečnosti pre spavanja.
* Buku svedite na minimum dok dete pokušava da zaspi.
Postovani,oba sina od 9 i 11 godina desava se da placu usred noci,nesto nepovezano pricaju.Nekad ustanu,nekad ne.Da li ih treba probuditi u takvoj situaciji?
Ne treba ih buditi, već nezno umiriti.
Nocas mi je dete ponovo pocelo da hoda u snu.I mokrio je u krevet.Veoma cesto mu se to desava. Molim vas recite mi sta da radim?
Prvi korak je pregled kod vašeg pedijatra, sa nalazom pregledqa mokraće, pa da se vidi šta dalje da se radi.
Ja sam prošle noći po rečima moje mame ustao iz kreveta i počeo da vičem i da pretim kako ću ubiti sestru, kaže i kako su mi oči svo vreme bile otvorene i da sam svesno odgovarao na pitanja. Molim vas za pomoć, imam 14 godina, za 2 meseca punim 15…
Kad se ovo samo POVREMENO dešava – bezazleno je i nije za brigu.
Dobro jutro. Moj sin ima 7 godina. Kada je bolestan, i kada ima i sasvim malu temperaturu, on ima nemiran san. Place, svadja se , plasi se, ustaje, oci otvorene ali nas ne slusa, ne odgovara na pitanja Kada ozdravi, prodje neko vreme i to se smiri. Primetili smo da se to desava UVEK u isto vreme, u 22.30 i 23.30, nezaisno kada zaspi. Ako zaspi nakon tog vremenskog intervala, spava mirno. Brine me jedino sto se to desava kada je bolestan. Dali imamo razoga za brigu, dali je potrebno ici na neka ispitivanja?
Ovo je uobičajena i BEZAZLENA pojava!
Zaista NEMA mesta za brigu.
Hvala na Vasem vremenu i razumevanju. Pozdrav iz Skoplja
Molim vas za savjet, naime situacija koju ću opisati se desila u veljači, nakon toga slijedeći put u prosincu….sin 8g imao je blago povišenu temp max je išla do 38 i počela je padati u oba slučaja je spavao bila je noć, naglo se budi, sav izbezumljen, boji se, vidi nešto na krevetu, osječa težinu kamenja na rukama, glavi, tijelu, nesuvislo govori, pita me zašto sam tako mala kao da me gleda dalekozorom na onu udaljenu stranu, sve to prestaje u roku nekih 5-10min, uzmemo ga, primirimo, upalimo noćnu lampicu, u prvom slučaju smo išli ujutro dr imao je gripu tjedan dana u drugom slučaju gnojnu anginu….dr je rekao da to nema veze sa konvulzijama, one budu kod vrlo visoke temp što u njegovom slučaju nije bilo, čak smo nakon što se to prvi puta desilo napravili eeg koji je bio u redu čisto iz neke preventive da to ne bi bili neki rani znakovi epi napada…recite mi trebam li se brinuti, jer iskreno jako me to zabrinjava, uvijek se pojavi prvi dan bolesti, dok počne primati terapiju više ne….zahvaljujem na odgovoru
Ovo Vam je jedna od BEZAZLENIH rekacija dečjeg mozga na povišenu temperaturu. Radi se o prolaznom fenomenu koji je deo razvoja – sazrevanja mozga i NIJE znak blio kakve bolesti.
Naprosto postoje potpuno zdrava deca koja ovako reaguju na povišenu temperaturu.
Mislim da zaista NEMA mesta za brigu!
Zahvaljujem na odgovoru.
lp
Negdje sam čitala da prisutnost i množenje bakterija streptokoka i meningokoka može dovesti do takve reakcije kod djece,i bez jako povišene temperature u našem slučaju to je bila gnojna angina i streptokok…mislite da to može biti povezano i uzročno posljedično…hvala na odgovoru
Mislim da to nije Vas slučaj.