Meso u ishrani beba

Foto: Freepik

Ovo se naročito odnosi na bebe koje su isključivo dojene – uprkos tome što je iskoristljivost gvožđa iz majčinog mleka odlična, kada beba počne da unosi nemlečnu hranu, često dolazi do reakcije između sastojaka te hrane i gvožđa iz mleka, i nastaju soli, koje su slabo rastvorljive, pa je i njihovo “preuzimanje” iz creva mnogo manje. S druge strane, iskoristljivost gvožđa iz mesa, tzv. “hem-gvožđa”, takođe je velika, za razliku od iskoristljivosti drugih oblika gvožđa iz biljnih izvora, koja je vrlo mala (spanać, kopriva, leguminoze…).

Upravo to je razlog da se doskorašnja preporuka da se sa uvođenjem mesa u bebinu ishranu započne kada beba napuni 7 meseci malo izmeni, te prema najnovijim stavovima meso treba da bude među prvim namirnicama koje se uvode u bebin meni sa punih 6 meseci. Praktično bi to značilo da, odmah nakon uvođenja jedne ili dve vrste povrća, treba uvesti i meso. I dalje se za početak preporučuje piletina ili ćuretina, a zatim i junetina, teletina i jagnjetina.

Što se ribe tiče, preporuke su se i ovde izmenile. Naime, iako se riba svrstava u osam namirnica koje su najčešći uzročnici alergija na hranu, smatra se da odlaganje uvođenja u ishranu do punih 12 meseci ne dovodi do smanjenja učestalosti ove alergije.

Aktuelna preporuka je da se već sa 9 meseci može početi sa davanjem tzv. „bele ribe“ (to su ribe koje sadrže manje masnoća: oslić, zubatac, škarpina, pastrmka, list, smuđ, deverika, štuka, u odnosu na „plave ribe“: sardela, sardina, tuna, bakalar, skuša, losos, haringa i šaran). Riba je bogata proteinima, sadrži male količine „loših“ masnoća, i neprevaziđen je izvor esencijalnih masnih kiselina, naročito omega-3 masnih kiselina. Zbog svega navedenog, preporučljivo je da se najmanje dva puta nedeljno nađe na meniju, kako odraslih, tako i onih najmlađih.

Kako pripremati meso?

Uvođenje mesa obično počinje davanjem „supice“, tj. povrća i tečnosti koje se kuvalo/pripremalo sa mesom. Svrha ovakvog davanja jeste postepeno „upoznavanje“ sa proteinima iz mesa, koji su novi za bebin organizam. Nakon 3-4 dana „supice“, može se početi sa blendiranjem komadića mesa sa povrćem. Obzirom da su bubrezi odojčeta još uvek nezreli, ne treba preterivati sa ukupnom dnevnom količinom mesa. U početku je dovoljno 10-15g, zatim 30g, a krajem prve godine oko 50g. Obroku koji sadrži meso (ručak) ne treba nikada dodavati mlečne proizvode, jer se tako stvaraju slabo rastvorljive soli, koje smo već spomenuli, i sprečava resorpcija gvožđa i drugih minerala iz creva. Iz istih razloga ne treba davati bebi mleko (niti je dojiti) pola sata pre i sat vremena posle ručka (izuzetak od ovog pravila su bebe koje su na samom početku uvođenja nemlečne hrane, sve dok ne počnu da uzimaju prave nemlečne obroke, nego samo probaju po kašičicu-dve; za njih je i dalje mleko glavni obrok).

Najbolji način za pripremu mesa (i povrća) je svaki koji omogućava čuvanje što većeg procenta hranljivih sastojaka – pečenje u foliji ili kuvanje na pari. Pečenje u foliji ima još jednu prednost – nakon ručka nema sudova za pranje!

Da bi meso bilo sočnije, možete ga marinirati pre termičke obrade. U nekim nacionalnim kuhinjama, meso se marinira u jogurtu ili mleku pre pripreme, ali, obzirom na remećenje resorpcije gvožđa, mi preporučujemo da probate sa sokom od jabuke. Ne samo što će omekšati meso, nego će mu dati i lep i privlačan ukus. Osim toga, bebe vrlo rado jedu meso u kombinaciji sa voćem, sa ili bez povrća.  U “marinadu” možete dodati i začine koje je beba već probala (mislimo na začinsko bilje, ne na fabričke, gotove začine).

Prilikom pripreme mesa, bitno je voditi računa da meso ni u kom slučaju ne ostane sirovo. To je jedan od razloga zašto se ne preporučuje priprema mesa u mikrotalasnoj pećnici (jer se u njoj neravnomerno kuva).

U početku, meso treba nakon termičke obrade dobro usitniti, tj. ispasirati, i to ne samo da bi beba bezbedno mogla da ga pojede, nego i zato što se iskoristljivost hranljivih materija na taj način povećava. Meso je najlakše izblendirati nakon što se dobro ohladi i iseče na komadiće. Ukoliko blendirate toplo meso, dodajte malo tečnosti koja vam je preostala nakon pripreme, kako biste dobili glatkiju teksturu kašice.

Koja mesa treba izostaviti sa bebinog menija?

Suhomesnati proizvodi, viršle, paštete, kao i meso iz tzv. „fast-food“ restorana nije prikladno za bebu, jer, osim prevelike količine soli, sadrži i brojne aditive, konzervanse i slične štetne dodatke, a često i proteine mleka ili tragove drugih potencijalno alergogenih materija. Osim toga, način pripreme, čuvanja, rok trajanja i termička obrada često su nedovoljno poznati i nepouzdani.

Alergijske reakcije na meso?

Kao i nakon uvođenja svake namirnice u bebinu ishranu, moguća je pojava blaže ili intenzivnije alergijske reakcije. Izuzev ribe i morskih plodova, ostala mesa ne spadaju u česte uzročnike alergija. Da bismo bili sigurni, i na ove namirnice treba primeniti „pravilo četiri dana“- jedna nova namirnica na svaka četiri dana. Na ovaj način ćemo lakše utvrditi na koju namirnicu je beba loše odreagovala.

Simptomi i znaci alergije su: otok usana, jezika i lica, crvenilo, osip po koži, zviždanje u grudima, bolovi u stomaku, povraćanje i proliv. U slučaju pojave otoka lica, problema sa disanjem i intenzivnog povraćanja i/ili proliva, neophodno je dete što pre odvesti u dežurnu pedijatrijsku ustanovu.

Dr Ivana Veljić