13. Nered u sobi tinejdžera odgovara stanju njegovog unutrašnjeg sveta.
Tako se spolja izražava haos koji vlada u njegovom duhovnom svetu. Dobro je ako se umiva… Zahtev da se „zavede red“ validan je se samo ako su detetove stvari počele da ispadaju i van njegove sobe.
14. Vaspitavati ne znači objašnjavati kako treba živeti. To nema efekta.
Deca se razvijaju samo po analogiji. Šta se može, a šta ne sme, kako treba a kako je bolje ne postupati, deca shvataju ne iz reči roditelja već isključivo iz njihovih postupaka. Jednostavno rečeno, ako otac priča kako je alkohol štetan, a ovamo ne prestaje da pije – velike su šanse da će i sin postati alkoholičar. Ovaj primer je očigledan, ali deca primećuju i usvajaju i daleko suptilnije stvari.
15. Sa decom treba razgovarati o životu uopšte, a ne o tome kako treba život živeti.
Ako roditelj sa detetom može da razgovara samo o problemima – on ima problem.
16. Ako dete pokušava da manipuliše odraslima – to znači da ima neurozu.
Treba tražiti njen uzrok. Zdravi ljudi ne manipulišu – oni otvoreno rešavaju svoje probleme.
17. U razgovoru sa detetom, ne kritikujte ga, ne dirajte njegovu ličnost, ne izlazite van okvira analize njegovih postupaka.
Ne govorite o njemu nego o sebi. Ne „ti si loš“, već „ja mislim da si loše postupio“. Koristite formulacije: „Ne sviđa mi se kada ti…“, „Dopalo bi mi se kada bi…“
18. Dete treba da oseća da su roditelji dobri i nepokolebljivi ljudi.
Koji ga mogu zaštititi, koji mu mogu nešto ne dozvoliti, ali koji uvek postupaju u njegovom interesu i što je najvažnije – mnogo ga vole.
Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: https://econet.ru/articles/95801-mihail-labkovskiy-sledit-chtoby-rebenok-byl-odet-i-nakormlen-eto-zabota-a-ne-vospitanie
Izvor: Detinjarije.com
Komentari 0