Ove godine u vrtiće, prema podacima Zavoda za statistiku, ide oko 218.567 dece, a mesta nije bilo za 6.740 zainteresovanih. Godišnje se rodi skoro 65.000 dece, pa bi samo za decu uzrasta od tri godine pa naviše trebalo skoro 260.000 mesta. U uzrastu do tri godine, prema sadašnjem obuhvatu, u vrtić ide oko 50.000 mališana, pišu „Večernje novosti„.
Kada nova mera bude uvedena, roditelji i na selu i u gradu moraće da vode decu stariju od tri godine u obdanište, kao što su sada obavezni ako imaju predškolce.
Besplatno za par sati, ceo dan se plaća
U Ministrastvu tvrde da će ovaj program od nekoliko sati dnevno biti besplatan za sve. Ako budu želeli da im deca ostanu do posle podne, roditelji će verovatno kao i sada doplaćivati, piše list.
Povećanje broja dece koja pohađaju vrtić u sklopu je strategije obrazovanja Srbije kojom bi već do sledeće godine 75 odsto mališana uzrasta od tri do šest godina trebalo da ide u obdaništa.
Kao preduslov za uvođenje obaveznog vrtića, kako navode u nadležnom ministarstvu, potrebno je obezbediti finansijske, prostorne i kadrovske uslove, ali i da država pruži značajniju podršku porodici kroz određeni broj sati besplatnog programa za decu.
– Broj dece ovog uzrasta koji pohađaju vrtić je u stalnom porastu – kažu u Ministarstvu.
Tako je 2016/2017. godine bio 58,9 odsto, sledeće 61,3 odsto, a u prošloj školskoj godini 63,5 odsto. To je još nedovoljno sa aspekta željenog obuhvata od 75 odsto. Najviše mališana pohađa vrtiće u Beogradu – 72 odsto.
„Dobra ideja, ali imamo li kapaciteta?“
Snežana Jović, predsednik Sindikata predškolskih ustanova, smatra da je dobro da što veći broj dece ide u obdaništa, ali odbacuje mogućnost uvođenja obaveznosti, pre svega zbog dece koja iz nekih razloga nisu u mogućnosti da pohađaju predškolski program.
– Od treće godine počinje period socijalizacije dece i dobro je da što više njih ide u vrtić – pojašnjava Jović.
Bake i deke vole unuke najviše na svetu, deca će se igrati u parkiću, ali za maksimalni vid socijalizacije moraju biti u društvu svojih vršnjaka.
– Imamo odlične vaspitače za to, ali je potrebno proširiti kapacitete, na čemu se u Beogradu intenzivno radi – dodaje Jović.
Za Branku Tišmu, psihologa, deca su od treće godine spremna da se odvoje od porodice, ali i da steknu određenu samostalnost oblačenju i hranjenju.
– U vrtiću se sve to nauči, zato je dobro da idu u obdanište, ali trebalo bi uneti još mnogo stvari u njihov život – kaže Tišma.
Kratki programi dobri
Stručnjaci procenjuju da su se kratki programi dobrog kvaliteta u trajanju od tri ili četiri sata na dan pokazali dovoljnim, ako deca počnu da ih pohađaju sa tri, četiri godine.
Naizmenično smenjivanje vremena koje se provede u vrtiću i vremena koje se dete igra sa vršnjacima i u kućnom okruženju donosi stimulativnu raznolikost edukativnih iskustava.
Zapratite nas i na Instragramu
https://www.instagram.com/p/BjwdxuuAyi1/?utm_source=ig_web_copy_link
Dakle, Orvelova 1984. I Pekićeva 1999. na djelu!
Odvoji djecu od porodice, pretvori ih u poslušnike, „uklopi“ ga, stvori podobno biračko tijelo. Ko mene nauči da se obučem i da jedem, a nisam išla u vrtić?!
Užas i strahota! Učite djecu da misle svojom glavom, ne dajte ih u ustanove koje će im oduzeti individualnost!