Foto: Pixabay
Vakcinacija protiv malih boginja, zauški i rubeole (MMR vakcina) NE povećava rizik za autizam, niti izaziva autizam kod osetljive dece, potvrdila je nova kohortna studija objavljena u izdanju Annals of Internal Medicine 5.3.2019.godine. To je do sada najveća pojedinačna studija koja značajno doprinosi saznanjima o MMR vakcini i iz nje se može zaključiti da i minimalno povećanje rizika od autizma nakon vakcinacije MMR-om nije verovatno.
Ovo veliko istaraživanje je sprovedeno zbog čestog povezivanja pojave autizma i vakcine MMR, zbog čega davanje ove vakcine i dalje izaziva zabrinutost roditelja i dovodi u pitanje vakcinaciju dece.
Pretpostavljena veza izmedju MMR vakcine i autizma i dalje izaziva zabrinutost i dovodi u pitanje vakcinaciju gotovo dvadeset godina posle kontraverzne i kasnije povučene studije objavljene u Lancetu 1998.godine. Pre ove kohortne studije u Danskoj je sprovedena jedna takodje velika studija koja je obuhvatila 537 303 dece, od kojih je njih 738 imalo poremećaj iz autističnog spektra koji nisu bili povezani sa MMR vakcinom (92% [95% CI, 0,68 do 1,24]). Prethodna sprovedena studija ima manji značaj od poslednje sprovedene zbog manje podele dece u kritične grupe koje imaju veću sklonost ka autizmu, ali je takodje pokazala da NE postoji povećan rizik za vakcinaciju MMR vakcinom i pojavu autizma.
Cilj najnovije kohortne studije sprovedene u Danskoj je procena da li MMR vakcina povećava rizik za pojavu autizma kod sve vakcinisane dece, da li povećava mogućnost za autizam kod dece odredjenih kategorija kao i posmatranje pojave autizma u različitim vremenskim periodima posle vakcinacije.
Naučnici sa Instituta u Danskoj pregledali su medicinsku dokumentaciju od ukupno 657.461 dece rođene između 1. januara 1999. i 31. decembra 2010. Sva obuhvaćena deca primila su dve doze MMR vakcine. Sva deca su praćena od 1. januara 2000. do 31.avgusta 2013., što predstavlja 5.025.754 dece/god. praćenja.
Danski registri stanovništva korišćeni su za povezivanje informacija o vakcinaciji MMR vakcinom, postavljenom dijagnozom autizma, drugim vakcinama u detinjstvu, istoriji autizma i faktorima rizika za pojavu autizma. Analiza vremena koje prodje do postavljanje dijagnoze autizma je korišćena za procenu pojave autizma kod dece vakcinisane MMR vakcinom u odnosu na uzrast, godinu rodjenja, pol, vakcinaciju drugim vakcinama, pojavu autizma kod braće i sestara kao i drugih činilaca za razvoj autizma. Za svako dete, rezultat je izražen u obliku procenta rizika u odnosu na dete iz kontrolne grupe sa referentnim vrednostima za sve varijable i izračunat je kao eksponencijalni odnos broja procenjenih regresijskih koeficijenata koji odgovaraju karakteristikama deteta.
Informacije o dijagnozi poremećaja iz autističnog spektra (ASD) uključivale su autistične poremećaje, Aspergerov sindrom, atipični autizam i druge nespecifične pervazivne razvojne poremećaje.
Prosečan uzrast ispitivane dece u studiji je bio 8,64 godine (SD3,48). Naučnici su ustanovili da je od ukupnog broja dece obuhvaćene studijom kod 6517 dece dijagnostikovan autizam ili neki iz poremećaja autističnog spektra tokom ispitivanja, što je stopa incidence od 129,7 na 100 000 osoba/god. Nije bilo značajnih razlika kod vakcinisanih i nevakcinisanih prema polu, težini porodjaja, proceni rizika od autizma ili istoriji autizma kod braće i sestara. Ukupan procenat prve doze MMR vakcine je 95,19%, a srednji uzrast kada je vršena vakcinacija je bio 1,34 godine.
Kao deo analize, autori rada su odredili rizik za autizam kod pacijenata, uključujući stanja kao što su sindrom fragilnog X, tubularna skleroza, Angelmanov sindrom, Downov sindrom, DiGeorgeov sindrom, neurofibromatoza, Präder-Willijev sindrom i sindrom kongenitalne rubeole. U proceni faktora rizika uzet je u obzir uzrast majke i oca, pušenje tokom trudnoće, način porodjaja, porodjaj pre termina, APGAR skor u petom minutu, novorodjenčad male telesne mase. Ove grupe su posmatrane kao rizik za pojavu autizma u kontrolnoj grupi koja nije primila MMR vakcinu i kod dece koja su vakcinu primila.
Uporedjivanjem dece vakcinisane MMR vakcinom i nevakcinisane dece dobijen je potpuno sličan odnos rizika od autizma od 0,93 (interval pouzdanosti od 95% [CI], 0,85-1,02) u dve grupe ispitanika- kod vakcinisane i nevakcinisane dece MMR vakcinom. Slično tome, nije bilo povećanog rizika za autizam kada su ispitivana deca podeljena u grupe prema polu, porodjajnoj istoriji, drugim primljenim vakcinama, rizikom za pojavu autizma, pojavom autizma kod braće i sestara. Autori studije su procenili učestalost pojave autizma u predvidjenim vremenskim intervalima posle vakcinacije MMR-om i nisu zabeležili povećanje rizika za pojavu autizma tokom bilo kojeg perioda posmatranja (1,3, 5, 7, ili 10 godina).
Ova studija daje snažne dokaze da MMR vakcina NE povećava rizik od autizma, NE izaziva autizam kod osetljive dece i NIJE uočena povezanost sa pojavom autizma nakon vakcinacije MMR vakcinom kod svih kategorija ispitivane dece u praćenim vremenskim intervalima. Ova studija koja je obuhvatila do sada najveći broj dece sa dijagnozom autizma daje prethodno sprovedenim studijama dodatnu statističku moć a lekarima sigurnost kada je u pitanju MMR vakcina.
Priredila: dr Milena Nikolic
Komentari 0