Još nije pouzdano utvrđeno u kom uzrastu je mobilni telefon zaista potreban detetu, ali većina stručnjaka se slaže da je to negde između drugog i trećeg tromesečja majčine trudnoće.
Jer, složićete se – ova sjajna spravica omogućava vam da u svakom trenutku saznate šta radi vaše čedo, a kada je ono još u stomaku, gde je vašem oku nažalost nedostupno, mobilni telefon prirodno se nameće kao najbolje rešenje.
Bebafon
Čim iz stomaka stupi na svetlost dana, vreme je, razume se, da počnete da razmišljate o nekom novijem modelu. Nije vaše dete najgore, pa da nema smartfon, ajfon ili neku drugu spravicu koju svi njegovi drugari iz jaslica uveliko poseduju. A i šta biste radili da nema svih onih igrica i aplikacija koje vam svakog dana obezbeđuju trenutke mira i tišine dok vaše zlato razvija finu motoriku? 
Kada dete prohoda, tu se stvari već uozbiljuju. Čim prestane da se na igralištu čvrsto pridržava za vaše skute pri svakom koraku, postoji mogućnost da će odšetati od ljuljaške do klackalice, ili nešto još gore, a onda – kuku si ga vama ako nemate kredita da ga pozovete i proverite kako se snalazi.
Prvo „odvajanje“
Trenutak prvog odvajanja deteta od vas, obično prilikom odlaska na zimovanje sa vrtićem, jeste trenutak kada mobilni telefon postajene najsvetiji artefakt u vašem životu. Takoreći, svojevrstan oltar preko kog komunicirate sa svojim malim božanstvom koje je, čini vam se, u nekoj drugoj dimenziji, a ne u 100 km udaljenom odmaralištu. Direktan prenos, zahvaljujući dometima moderne tehnologije, ukoliko predajnik u mestu boravka vašeg avanturiste ne bude izdao vaša roditeljska nadanja, trajaće svih sedam dana i noći. Neće biti tog uzdaha, kašljuca ili noćnog buncanja koje nećete čuti prilepljeni uz svoj sveti predmet.
Učiteljicine bube
Prvi školski dani doneće vam nekoliko stresova, između ostalog i problem navikavanja na činjenicu da učiteljica, iz nekog samo njoj poznatog razloga, ima primedbe na vaše pokušaje da na času preko telefona hvatate beleške za slučaj da dete nešto propusti da zapiše… Još jedno teško iskustvo sa kojim ćete morati da se suočite jeste i povremeno neodgovaranje vašeg zaigranog čeda na pozive, što usled školske larme i pametnijeg posla, što usled učiteljicinog upornog insistiranja na bizarnom pravilu da na času nema pričanja, pa makar i sa najbližim i najrođenijim članovima porodice.
Mobilno moljakanje
Sledi jedan duži period u kom konačno nećete vi biti ona strana koja stalno poziva, već će vaš telefon neprekidno da zvrcka: „Završio sam domaći, mogu li sad da upalim televizor?“, „Jel’ mogu još pet minuta da igram igricu, moolim te?“, „Krompir sam pojeo, a ostalo mi je malo šargarepe, jel’ mogu sad bananicu?“ U prvoj fazi ova pitanja su jednostavna, takoreći naivna, ali vremenom, stvari počinju da se komplikuju. Vaše dete, koje sada već telefonske pozive skoro isključivo koristi u svrhu pregovaranja, otkriva čari strategije zbunjivanja protivika: „Tata, znam da ćeš da se ljutiš, nemoj molim te da se ljutiš, ali moram da te nešto pitam, evo svi su tu i isto te mole, dobila sam danas i peticu iz engleskog…“ Tata: „Lepo, a šta je bilo?“ Čedo odgovara: „Mamu ne mogu da dobijem, a evo svi me čekaju, stvarno te molim, ovo želim najviše na svetu, kad dođem kući sve ću da usisam i izvadiću sudove iz mašine, i vežbaću violinu dva sata svaki dan…“ Tata: „Ama, šta hoćeš da me pitaš, kaži već jednom!“ Čedo: „Molim te tata, kad te molim, nikad ti više ništa neću tražiti, ne morate ni one patike da mi kupite, samo da mi dozvoliš da sa Sanjom i Lazarom idem na kurs skakanja sa padobranom, ako se danas prijavimo imamo 20% popusta…“.
Čedo nije dostupno
Posle faze zapitkivanja, sledi faza zabranjivanja. A zabranjuju – oni vama da ih non-stop zivkate, naročito kad su sa društvom. Za vas, to su teška vremena kada se embargo na zivkanje smenjuje sa neodgovaranjem na pozive i „korisnik nije dostupan“ saopštenjima. Šta li rade vaše bebice od 20 i kusur na letovanju kad ne mogu da se jave, da li su doručkovali pre nego što su otišli na plažu, da li će se setiti da ne ulaze punih stomaka u vodu, namažu se zaštitnom kremom i izbegavaju sunce kad je najjače?
Sve ove faze praćene su istim nuspojavama, od kojih je najbolnija – povremeno ili redovno gubljenje telefona, što je obično praćeno prisvajanjem vaše ganc nove i dugo priželjkivane mobilne spravice od strane deteta, dok vama sleduje kopanje po fiokama u potrazi za nekom prastarom „ciglom“ koja je bez stalno priključenog punjača u stanju samo da pokazuje tačno vreme.
Tu su i sve one noći u kojima će vam san razbijati plavičasta svetlost i zvuk tipkanja iz dečje sobe uz povremene kikote, što su pouzdani znaci maratonskih sms seansi „od sumraka do svitanja“ posle kojih sledi dan trljanja očiju i zevanja, naravno, u pauzama kuckanja novih sms poruka.
Račun(ica)
I, neminovno, jednom će doći i taj dan kada će vaše dete početi samo sebi da plaća telefonske račune i kupuje telefone, i kada ćete, milom ili silom, morati da počnete više da uvažavate njegove stavove o razumnoj količini međusobne telefonske komunikacije, koliko god vam se činili pogrešnim. To će biti trenutak da i vi svedete račune i razmislite šta vam je ovaj sveti predmet doneo, a šta odneo tokom odgajanja vašeg potomka.
Za početak, odeneo vam je nekoliko luksuznih letovanja po egzotičnim destinacijama na koja su, umesto vas, otišli vlasnici telefonskih kompanija kojima ste tokom svih tih godina ostavljali sve, od poslednjeg dinara do unutrašnjih organa, zarad malo duševnog mira.
Da li ste taj mir zaista i dobili? Možda, ukoliko zaista verujete ste bolje prošli vi koji ste na hiljade puta pretrnuli od straha zbog uporne zvonjave bez odgovora na drugoj strani, nego vaši roditelji, koji su na hiljade puta pretnuli od straha čekajući da se „uživo“ pojavite kući.
Pupčana vrpca zvana mobilni telefon pružila vam je mrvicu lažnog uverenja da je vaša bebica još uvek u toplom i zaštićenom roditeljskom inkubatoru, ali i ona je jednom morala da se preseče da bi dete moglo samostalno da počne da diše.
Napisala: Jovana Papan
Tekst je preuzet iz magazina „Roditelj & dete“, novembar 2012.
Komentari 0