Montesori od početka: Privikavanje na nošu

Baš kao što većina dece u situacijama ranog učenja uspeva ako dobiju dovoljno podrške odrasle osobe, tako većina dece može da postane samostalna u ličnoj higijeni, uključujući i svesnost o kontroli bešike i creva pre, ili ubrzo nakon, svog drugog rođendana. Zapravo, istraživanja pokazuju da je u u pedesetima, kada je Pola podizala četvoro od svoje petoro dece, devedeset dva procenta beba uspešno koristilo nošu tokom dana sa navršenih osamnaest meseci. U međuvremenu je došlo do određenih istorijskih promena, koje su uzrokovale današnji, daleko niži procenat. Ali sama deca se nisu promenila. Ukoliko dobiju dovoljno podrške i pažnje od svojih roditelja, većina male dece danas će dobro reagovati na proces svesnosti o kontroli bešike i creva koji smo opisali.

Naravno, postoje i izuzeci. Baš kao što je nekoj deci teško da prate tri složena uputstva, uče da čitaju ili memorišu matematičke činjenice, tako su neka deca spora u procesu učenja koji se odnosi na kontrolu njihovih telesnih funkcija. Razume se, ovoj deci treba više pažnje odraslih, strpljenja i doslednog nastojanja da se ostvari uspeh u njihovom prelazu na nošu, nego drugima.

Nažalost, kada dođe do poteškoća u privikavanju na nošu, današnji roditelji prelako odustaju od misije samoformiranja svog deteta. Vraćaju ga u pelene, obično jednokratne, i propuštaju priliku koju im pruža odgovarajući trenutak u senzitivnom periodu njihovog deteta.

Naše društvo kao celina deli krivicu za ovaj neuspeh, baš kao što je pre pedeset godina naša kultura bila odgovorna za zamenu dojenja hranjenjem na flašicu kod većine roditelja koji su to sebi mogli da priušte, kao i totalna anestezija majke tokom porođaja – obe ove prakse imaju negativne posledice za majke i bebe podjednako. Odgovarajuća reakcija roditelja čije dete ima teškoća sa svesnošću o kontroli bešike i creva nije odustati od njega, već udvostručiti napore da se pomogne. Baš kao i roditelji deteta koje ima poteškoća sa čitanjem ili matematikom, tako i roditelji deteta kome privikavanje na nošu teže ide, moraju biti strpljivi i upotrebiti svoje sposobnosti i svoju snalažljivost ako žele da njihovo dete bude uspešno.

Međutim, kao i u bilo kom postignuću ostvarenom zbog uloženog napora, na kraju je pobeda slađa. Ako roditelji imaju na umu da njihova misija nije dete u „suvim pantalonama“, već dete uspešno u svom formiranju samostalnosti, koordinisanog kretanja, jezika i volje, znaće da je njihov veliki trud za dobrobit deteta bio vredan svakog napora.

Odlomak iz knjige “Montesori od početka (dete kod kuće, od rođenja do treće godine)”