Foto: Flickr
I kad imamo najbolju nameru da deci uputimo neki savet ili im objasnimo i naučimo zašto određeno ponašanje nije lepo ili prihvatljivo, često nailazimo na kolutanje očima i izraz lica koji govori “ Daj mama, ćuti. Dosadna si “ .
To nas ne treba omesti u naumu. Pred decom se ne treba povlačiti , posebno ako im imate nešto važno i kvalitetno da kažete. Treba nastaviti sa lekcijom i pokušati da zadobijete što je moguće više pažnje . Ukoliko je savet finale nekog konflikta popraćenog burnim emocijama dobro je mirnim glasom koji će utišati bes kod deteta , ukazati mu u čemu je greši. Najbolji savet koji možemo dati detetu je da je samo krivo za svoje negativne emocije i da samo ono upravlja svojim mislima i delima koje su dovele do neke situacije .
To ne znači da se nakon vašeg govora dete neće nezainteresovano okrenuti i otići kao da ste govorili zidu.
U tome i leži odgovor na pitanje koja je razlika između saveta i lekcije. Razlika je u stavu deteta, u njegovom karakteru i načinu na koji doživljava svet oko sebe . Ukoliko dete ili tinejdžer ima loš stav , vaš će mudar savet, bez obzira kako on bio iznesen i koliko mirno i pažljivo, biti doživljen kao osuđujuća i dosadna lekcija o lošem ponašanju . Ako ipak vaspitavate dete koje može svoj ponos staviti na stranu i postaviti se pozitivno, ono će saslušati savet i koristiti ga ako ne odmah, onda kasnije u odraslom dobu .
Naravno, roditeljima je žao što su im tinejdžeri i deca toliko nesmotreni i ne slušaju, odnosno što ne vide koliko bi im neki saveti mogu olakšati život . Deca su tvrdoglava i vole da istražuju svet na svoj način, bez obzira što je to ponekad duži i teži put.
Ipak , to ne znači da treba da prestanemo sa davanjem dobrih saveta. Najvažnije je pronaći neki zajednički jezik koji će detetu odgovarati i po sadržaju i po tonu pa neće osetiti razliku u razgovoru. U savetima se možemo uvek više koncentrisati na njih kao osobe, a ne toliko na radnje i postupke . Ukoliko se svađaju s braćom, bolje je dati savet vezan za osećaj besa i negativnosti . Bolje je reći “ žao mi je što osećaš takav bes i volela bih kada bi mogao / mogla sve to negativno jednostavno pustiti iz sebe napolje “ , nego “ zašto si nervozna i drska … znaš da to nije lepo , nije lepo da se svađaš sa bratom „.
Ponekad neće ni to upaliti, jer deca jednostavno žele ostati besna i ljuta . Ono što ipak postižemo jeste da čuju savete i da se saveti ipak negde beleže . Ako ne pre, naša će ih deca početi ponavljati kada i sama budu imala decu.
Izvor: Klinfo
Komentari 0