Prostorna ili vizuelna inteligencija ili „pamet slika“
Ovaj tip inteligencije podrazumeva učenje i razmišljanje u slikama kao i tumačenje simbola. Deca koja imaju naglašenu “pamet slika”, pamte vizuelno, (na primer, bolje pamte lica nego imena) a svoje ideje najlakše izražavaju crtanjem ili skiciranjem. Kao odrasle osobe mogu biti uspešni u umetničkim oblastima kao što su slikarstvo, fotografija, dizajn, arhitektura…
Interpersonalna inteligencija ili „društvena pamet“
Ova inteligencija izražava sposobnost deteta da lako upoznaje ljude i sklapa prijateljstva, uživanje posmatranja drugih, analiziranje njihovog govora tela, emocija ili načina mišljenja. Deca sa “društvenom pameću” su empatična, uspešna u uviđanju događaja i iz perspektive “drugog” a ne samo iz sopstvene, brinu o drugima i sklona su pronalaženju načina kako da im pomognu.
Intrapersonalna inteligencija ili „unutrašnja pamet“
Ovu vrstu inteligencije poseduju oni koji su okrenuti sebi. Poznaju svoje prioritete, veoma su svesni svojih osećanja. Skloni su introspekciji, i najbolje uče na sopstvenim iskustvima. Odlični su u samoanaliziranju pa preferiraju aktivnosti koje mogu da realizuju samiostalno.
Po nekim autorima pominju se i „naturalistička inteligencija“ (pojačano interesovanje za prirodu, okolinu, ekologiju…), 2duhovna inteligencija“ (osetljivost za pitanja o egzistenciji, smislu života, filozofsko razumevanje pojava)… i mnoge druge.
Šta to za vas, roditelje, konkretno znači?
Iako se različiti tipovi inteligencije prepliću, ipak postoje oni koji su kod svakog deteta dominantni. Upoznajte svoje dete i otkrijte koji tip inteligencije je kod njega najizraženiji. Zatim, podržite ono što vaše dete voli (to je njegova dominantna inteligencija), ali uz omogućavanje razvijanja i onih vrsta inteligencija koje mu nisu omiljene.
Naime, za uspešnost vašeg deteta, u dugoročnom smislu, neće biti dovoljno negovanje samo jedne oblasti bez obzira da li je to brzinsko rešavanje matematičkih zadataka ili prepoznavanje muzike u svmu što vidi oko sebe. Ali, važno je insistiranje na onoj oblasti koju preferira samo dete. Ostale vidove inteligencije negujte paralelno, ali umereno, bez pritiska.
Na primer, rečenicama: „Ne možeš na čas gitare dok ne popraviš ocenu iz matematike“blokirate razvoj njegove dominantne inteligencije, a dodatno stvarate otpor prema onim oblastima koje želite da razvijete. Umesto toga, podržite dete u njegovom izboru ili talentu a sa druge strane, ono što mu ne ide onoliko dobro koliko biste vi želeli, pokušajte da razvijate na druge načine, bez upotrebe ucena ili pretnji.
Uostalom, sama reč „inteligencija“ potiče od latinske reči „inteligere“ što znači: razumeti ili shvatiti. Zato, pokažite svom detetu da ga shvatate. Tako će korist od njegovih brojnih potencijala biti najveća i najbolje iskorišćena, na njegovo ali i vaše zadovoljstvo.
Jelena Holcer, pedagog
Yumama
Komentari 0