Na putu ka izlečenju od alergija

Na putu ka jačanju imuniteta mog deteta susretala sam se sa svakakvim predlozima i metodama. Kad je zdravlje u pitanju nije dovoljno da verujete lekarima i pridržavate se njihovih saveta, morate tome da se posvetite maksimalno. Ljudi vam preporučuju lekare iz drugih oblasti, alternativnu medicinu i tehnike u koju sumnjate, nadrilekare i razne metode bapskog lečenja. 

A roditelj bolesnog deteta je očajan, izgubljen u moru informacija, obasut emocijama, umoran, nenaspavan, a neophodno je da trezveno razmišlja kako bi odabrao ono što je najbolje za njegovo dete. Ne samo da je potrebno da razmišlja i odlučuje, već je nekad možda i važnije – da oseća. Jer jedino roditelj može da oseća sopstveno dete i u bolestima za kojih lekova nema – da oseti stanje i promene kod deteta.

Alergije i atopijski dermamtitis danas pogađaju svako četvrto novorođenče. Obično se javljaju u periodu drugog i trećeg meseca života. Atopijske bolesti su međusobno povezane tako da je između astme, alergijskog rinitisa, alergija i ekcema – tanka nit. Nje utvrđeno šta uzrokuje jednu ili drugu dijagnozu, nije dokazano koji su konkretni okidači, ali pad imuniteta ih može probuditi. Kod beba je to slučaj sa rastom zubića, tako da se ekcem često povezuje upravo sa nicanjem prvih zuba.

Alergije koje su zadesile moje dete na početku trećeg meseca nisu se mogle dokazati dva meseca. Kožne probe nisu pokazale prisustvo alergija, a kako je ekcem zahvatio celo telo, a dete je bilo na terapiji te ni analize putem krvi nisu uspele. U periodu kada se ekcem doveo pod kontrolu, a dve nedelje posle upotrebe antihistaminika i kortikosteroida, nutritivna i inhalaciona analiza je pokazala alergije na: kazein (mlečni protein) , pšenicu, raž, paradajz, belance i žumance, soju, kikiriki. Beba je do tada koristila samo mleko, tako da nikada nije bila u kontaktu sa ostalim alergenima. Bili smo očajni I zabrinuti kako će se beba prehraniti. Odmah smo izbacili mleko, ali pri uvođenju novih namirnica, pirinčanog mleka i bebi mlečne formule koja se proizvodi na bazi kukuruza, zatim uvođenja čvrste hrane: šargarepe, pirinča, krompira… alergija je umela da se ispolji na koži, bez ikakvih pravila, nekada odmah, nekada posle pet dana. Bilo je različitih objašnjenja: jedni su govorili da organizam, oslabljenog imuniteta, reaguje na novu namirnicu iako ne postoji prisustvo alergija na tu namirnicu, a drugi su mislili da se alergija može manifestovati na namirnicu koja je drugačije termički ne/obrađena.

Mi smo našu borbu dobili posle dve i po godine. Na tom putu su nam najviše pomogli probiotici. Ekcemi su se proredili, svi u kući imamo kvalitetnijiji san, alergije su sve manje. Lekari kažu da se do treće godine završava ta faza alergije i ekcema. Nijedan lekar nije u mogućnosti da daje dalje prognoze. 

S jeseni i sa grejnom sezonom koža se buni i krene da reaguje na suv i hladan vazduh, a onda mažemo, mackamo, hidriramo nekoliko puta u toku dana, da bismo, ako je to moguće izbegli terapiju. Mleko koristi u jelima, ali sir, kajmak i pavlaku ne želi ni da proba. Nije se navikao ni na voće, ali i mnoga povrća jer dugo nije smeo da ih jede. Ili ima strah da proba ili je mu je teško da prihvati te ukuse. Pecivo i hleb od bilo kog brašna – slabo konzumira. Svu neodređenu, umuljanu hranu ne želi ni da proba. Samo ako konkretno vidi šta je u tanjiru. Dobro je da meso i ribu ne odbija. Ni krompir. To je uvek na jelovniku. 

Izbegavanje alergena i “okidača”, jačanje imuniteta, san, smirenost  – najvažniji su faktori u borbi sa atopijskim bolestima. Igra jeste bez granica, ali sa ciljem, najvećim zadatkom koji u životu imamo – zdravlje našeg deteta.

Ovaj tekst se nalazi na blogu Mama i Dete.