U trećem talasu su najozbiljnije kliničke slike, vrlo brzo se razvijaju upale pluća i vrlo su brza pogoršanja. Kad nam pacijent dođe s pneumonijom u zakasnelom stadijumu, sve je bliže mehaničkoj ventilaciji. Na respiratorima su nam listom mlađi ljudi, koji su bili zdravi pre korone. Svi kapaciteti su nam popunjeni, imamo oko 300 pacijenata i bukvalno se čeka da se neko otpusti da bismo mogli da primimo nove ljude – kaže anesteziolog ass. dr Marija Milenković, koordinatorka kovid bolnice Bežanijska kosa, koja u regularnim okolnostima radi u Urgentnom centru.
U razgovoru za Kurir, dr Milenković je otkrila i kakva je tačna starosna struktura pacijenata na respiratoru:
– Uopšte nema starije populacije, uglavnom su to pacijenti starosti od 45 do 65 godina. Naravno, ima i poneki baš star pacijent, ali to su uglavnom oni koji su tu došli iz bolnice, posle neke operacije, gde im je i otkrivena korona.
Ali ima dosta mladih koji su zanemarivali svoje simptome s visokom temperaturom i onda su zbog pogoršanja završili na mehaničkoj ventilaciji, sa visokim skorom viđenim na skeneru. Kada već dođu u zakasnelom stadijumu pneumonije, nema im mnogo pomoći. Uvek zahtevaju neki vid mehaničke ventilacije, neinvanzivne ili invazivne. Trenutno najmlađi pacijent koji nam je na respiratoru ima oko 40 godina, a najstariji nam je od 86.
I onda ide progresija na druge organe?
– Apsolutno tako. Sve češće je to udruženo sa srčanim tegobama, dolazi do različitih oblika srčanog popuštanja, na šta su, posle ovoliko iskustva, kardiolozi već navikli. Tu su i tegobe povezane s gastrointestinalnim traktom, nervnim sistemom… Kad imate proliv, povraćanje, glavobolje, to su već simptomi od drugih organa, a otežano disanje je od pluća.
Na respiratoru kreće i otkazivanje organa?
– Respirator je mašina koja pomaže, ali tu morate da budete sedirani. I onda polako počinje multiorganska disfunkcija, počinju da otkazuju i drugi organi. Otkazuju bubrezi, pacijent završava na dijalizi i, uopšte, umanjena je sposobnost celog organizma da se bori i reaguje.
Da li sada procentualno ima više smrtnih slučajeva nego u drugom talasu?
– Jesu teže kliničke slike, ali imamo mnogo iskustva i vrlo brzo prepoznajemo pogoršanje i na vreme koordiniramo sve. Znamo šta nas čeka. Bukvalno idemo korak ispred bolesti, bar je tako na Bežanijskoj kosi. Osim u slučajevima gde pacijent zakasni i ne javi se na vreme.
Pomaže li remdesivir, koji je odnedavno u našem protokolu lečenja kovid pacijenata?
– Remdesivir se veoma dobro pokazao. Daje se u prvim danima bolesti ukoliko dođe do respiratornog pogoršanja i upravo zato je vrlo bitno da se pacijenti javljaju na vreme. Tu je i favipiravir, prethodnik remdesivira, koji dobijaju svi koji se jave na vreme.
Kao i remdesivir, i to je antivirusni lek i s njim imamo dobro iskustvo. Oba se primenjuju uz kontrolu strogih medicinskih indikacija, a oba se daju u ranoj fazi bolesti, do sedmog dana. I zato ponavljam da je veoma važno da ljudi dođu na vreme. Mislim da smo mi bolnica koja je najviše dala remdesivira. Favipiravir je primilo više od 200 pacijenata.
Imate li reinficiranih pacijenata?
– Ne, čini mi se da je ležao samo jedan takav pacijent. Sve su novi slučajevi.
Šta nam je korona pokazala?
– Korona nam je pokazala da ni slava, ni novac, ni moć ne znače ništa! Svi smo isti. Ali i to da koliko je bitna uloga lekara, toliko je važno i da pacijenti sami sebe bodre. Takođe, stručnost se ne dovodi u pitanje, ali je značajan i prisan i ljudski odnos prema pacijentima. I moram da pohvalim tim lekara Bežanijske kose, tu nije bitno ko je koje specijalnosti, svi rade zajedno, ali i medicinsko i nemedicinsko osoblje. Svi oni dolaze i subotom, i nedeljom, i ništa im nije teško. Na Bežanijskoj kosi sve radi ko sat i ja sam, kao neko sa strane, vrlo lepo prihvaćena. Ovde sve možete da odradite u bolnici – dijagnostičke procedure, ništa se ne štedi, radi se ultrazvuk srca, gastroskopije, hirurške procedure… sve je stavljeno pod crvenu zonu.
Vojnik u bolnici
Milunka Savić u doba korone
Kolege vas zovu i Milunka Savić.
– Moj je temperament takav, možda sam malo oštra, ponašam se malo kao vojnik i ne gledam koliko ću da se zadržim u crvenoj zoni. Tamo ne ostajem četiri ili šest sati, već i više ako treba. Možda to nije pametno, ali ja tako radim.
Komentari 0