Foto: Canva
Može se reći da je era antibiotika umnogome smanjila klinički i epidemiološki značaj ovih bolesti, a dobrim delom uticala i na formu njihovog ispoljavanja. Ipak, utvrdjena mogućnost komplikacija nakon streptokoknih infekcija, kao i okolnost da se mogu javiti u formi manjih epidemija u školama ili obdaništima, čine ove bolesti i dalje predmetom interesovanja roditelja i lekara.
Koje streptokoke uzrokuju anginu?
Ono što danas, u užem smislu, nazivamo streptokoknom anginom izaziva nekoliko desetina sojeva β hemolitičkog streptokoka grupe A. Samo za ovu bakteriju su vezane pojave tipične angine i post-streptokoknih komplikacija i ne treba ih mešati sa drugim streptokokama koje se mogu naći u različitim uzorcima tokom bakteriološke obrade (bris i sl.), kao što su Streptococcus pneumoniae, Streptococcus faecalis, kao i Streptokoke čije su „grupe“ obeležene drugim abecednim slovima.
Kako se „dobija“ angina?
Streptokokna angina spada u grupu infekcija koja se prenosi kapljičnim, dakle respiratornim putem. Inkubacija je kratka,2-5 dana. Može se javljati u formi manjih epidemija, u zatvorenim kolektivima. Za razliku od virusnih respiratornih bolesti, koje su češće u jesen i zimu, streptokokne bolesti nemaju pravilnu sezonsku distribuciju. Brojne statistike pokazuju da su ove bolesti veoma retke kod dece mlađe od 5 godina, dok je učestalost najviša kod školske dece.
Koje su manifestacije angine?
Tipična streptokokna angina se odlikuje relativno stalnim kliničkim tokom: osnovni simptomi su visoka temperatura, preko 38,5- 39 stepeni, bol u grlu, otežano gutanje, otok i bol lokalnih limfnih žlezda vrata. Lokalni nalaz u grlu je tipičan, sastoji se od izrazite hiperemije mekog nepca, nepčanih lukova i tonzila, često sa lokalnim otokom i enentemom. Klasični gnojni eksudat na krajnicima se može javiti u ranoj fazi bolesti, ali može i posle 48 sati, isto važi i za beličasto obložen jezik. U težim slučajevima, dolazi do pogoršanja opšteg stanja („intoksikacija“).
Ima li komplikacija?
Moguće komplikacije bolesti mogu biti u formi sekundarnih fokalnih gnojnih infekcija (Otitis media, osteomijelitis, septični artitis), ili kasnijih komplikacija koje se zovu i „nesupurativne“, koje nastaju na imunološkoj osnovi, od kojih su najvažnije reumatska groznica i akutni poststreptokokni glomerulonefritis. Pravovremena dijagnoza i terapija praktično isključuju mogućnost nastanka navedenih komplikacija.
Kako se postavlja dijagnoza angine i šarlaha?
Osnova dijagostike streptokoknih bolesti je uklapanje kliničke slike i bakterioloških nalaza – brisa ždrela. Pomoćna, ili dodatna dijagnostička sredstva (kompletna krvna slika, na primer) imaju dodatni, ali svojom prirodom, ograničeni značaj.
Kako se leče streptokokne infekcije?
Ukoliko, dakle, lekar ima pred sobom pacijenta sa tipičnom anamnezom, lokalnim nalazom u ždrelu i uz to tipičnom ospom, dileme nema. Terapiju treba započeti odmah, bez obzira da li će se dodatna potvrda streptokokne infekcije potražiti brisom ždrela. U brisu se kod tipične slike, pojavljuje β hemolitički streptokok grupe A u „signifikantnom“ procentu ili čistoj kulturi.
Osnov terapije su penicilinski antibiotici, ili antibiotici slični eritromicinu, kod pacijenta kod kojih postoje ograničenja u upotrebi penicilina. Posle započinjanja terapije, u slučaju streptokokom izazvanih bolesti, dete je oslobodjeno većeg dela simptoma, a svakako povišene temperature u roku 24-48 sati. Streptokok se u brisu ždrela ne može naći posle 24 sata terapije, mada se ova vrsta analize danas čini nepotrebnom. Pravovremena terapija isključuje mogućnost gnojnih, sekundarnih, a praktično minimizira mogućnost post-infektivnih, ne gnojnih komplikacija (reumatske groznice i glomerulonefritisa)
Ima li bolesti koje liče na anginu i šarlah, a to zapravo nisu
Lokalni nalaz u ždrelu može biti sličan kod virusnih faringitisa, uz mogućnost nastanka fibrinskih eksudata na krajnicima , veoma sličnih gnojnim „čepovima“, tipičnim za streptokokne angine. Poseban primer čini lokalni nalaz kod infektivne mononukleoze, koji može biti skoro identičan onom kod klasične angine.
Šarlahu slična (skarlatiformna) ospa, veoma slična po izgledu i distribuciji se može javiti kod brojnih virusnih infekcija. Najčešće je izazivaju virusi iz grupe enterovirusa (koji takodje, nemaju pravilnu sezonsku distribuciju), citomegalovirus, nešto redje virusi iz brojnih familija Coxsackie i Herpes virusa. Kod ovih bolesti, postoji odstupanje od uobičajenog kliničkog toka, na primer: kraći tok bolesti, ranija pojava ospe, niža telesna temperatura, odsustvo perutanja, prisustvo drugih kliničkih pojava, tipičnih za virusne bolesti (zapaljenja usana ili sluzokože usne duplje). Osnovni dokaz protiv streptokoka predstavlja bakteriološka obrada – bris ždrela je „negativan“.
Šta je šarlah?
Šarlah („scarlet fever“) je streptokokna bolest ili manifestacija koju izazivaju 3 poznata soja ove vrste streptokoka koja stvaraju egzotoksin („eritrogeni toksin“). Bolest počinje sa slikom klasične streptokokne angine, da bi se nakon 48 sati pojavila relativno tipična ospa. Ospa se može opisati kao sitnozrnasta ospa na koži koja je izmenjena, suva i hiperemična. Ospa se tipično, prvo javlja ispod pazuha i u preponama, brzo se širi na veća polja kože na grudima, trbuhu i ledjima. Retko se javlja na nogama, na licu se ispoljava u formi homogenog crvenila obraza, sa tipičnim bledilom oko usta. Česti su i manje tipični slučajevi, sa ograničenom distribucijom po telu, pri tome ospa ne mora biti ubedljiva. Nakon nekoliko dana, ospa bledi, koža se peruta, a sve se završava tipičnim (kroz 1-2 nedelje) „ljuštenjem“ finih slojeva kože na šakama, tabanima i prstima.
Osoba može više puta u životu imati streptokokne infekcije, obzirom na veliki broj vrsta β hemolitičkog streptokoka grupe A koji ih može izazvati. Smatra se da prisustvo eritrogenog toksina, sa druge strane, stvara trajni imunitet kod domaćina, pa se kožna manifestacija može, najčešće, imati samo jednom!
Dr Zoran Brajković, specijalista pedijatar i anesteziolog
Postovani, moj decak od 3 i po godine vec treci put dobija infekc.streptokokom. za dva i po meseca. Svaki put bris uradjen i pozitivan. prvi put je konstatovan sarlah i nasi pedijatri (lokalni) nebi to ni primetili da im ja nisam skretala paznju i govorila im na sta tacno da obrate paznju….lecen prvi put sinacilinom koji je ocigledno bio preslab, deset dana po zavrsetku terapije ponovo temp nekoliko dana, crp 80, bris pozitivan dobio panklav. Resio nam je problem na mesec dana. Sada ponovo temp, malinast jezik, bris pozitivan.prvo dobio panklav a kada su stigli rezultati Po antibiogramu, streptkok osetljiv na hemomicin. Da li je za dete od 14-15 kila 2,5ml dnevno dovoljna doza kao sto su nam prepisali? U pitanju je 200mg/ 5ml. I da li stvarno samo tri dana davati terapiju? Da li je nesto potrebno kasnije? Molim vaz za brzi odgovor…iskreno prestravljena sam posledicama a nasim pedijatrima nisam sigurna koliko da verujem na konto prve situacije….ako me razumete
Kada dete ima PONAVLJANE upale krajnika, streptokoka je uzrok, MORA se obaviti ORL pregled, i to kod specijaliste koji se bavi decom. Cilje je da se proceni da li su krajnici „ognjište“ upale i da li su za vađenje.
Trajno rešenje NISU antibiotici, ali se u akutnoj infekciji naprosto moraju dati. Dozu hemomocina i trajanje terapije ISKLJUČIVO određuje pedijatar koji je pregledao dete i postavio dijagnozu.
Postovani,kcerka od 5 god.ima sekret od oktombra pedijatra joj prvo dala mikostop sampon,nije pomoglo pa gino kanesten kremu krajem decembra je radila bris vaginalni usnica nalaz je pokazao da ima streptakoka pygonis bakteriju pila je antibiotik 7dana al taj sekret jos uvjek ima malo pedij.joj je opet dala da radi bris i kontrolise mokracu.savjet molim sta raditi i da li je to opasno jer je ona mala???unaprijed hvala
NE TREBA da pije antibiotik več da se intezivira higijena genitalija: pranje, pa iapiranje 3% birnom kiselinom, pa sušenje, a ako ima crvenila – antibiotska mast da se maže. Tako bar 10 do 14 dana.
Poštovani, kćerka od 6.5 godina poslednje 2 godine pati od učestalih streptokoknih infekcija, i dosada je popila gomilu različitih antibiotika, jer bi uvek burno reagovala na streptokok(upale uha, temperatura, gnjavi grlo, slabost…) Ovoga puta je dobila ospamox sirup 500mg/5ml, ali imamo nedoumicu oko doziranja. Na kutiji piše na 12 sati 2x6ml. Da li je moguće da u jednoj dozi treba da popije 12ml ili to znači da 2x dnevno pije po 6ml? Ona ima 23 kg. Takodje, da li je moguće da do sada nije izgradila imunitet na ovu bakteriju i da ćemo je večito trovati antibioticima, jer kako krene u kolektiv, kroz par dana se razboli i bris bude pozitivan na betahemoliticki streptokok grupe A? Ima li rešenja za ovaj problem?
Dva puta po 6 ml treba da pije.
Kad se ova infekcija završi, potražite ORL specijalistu koji se bavi decom pa da se vidi da li krajnike treba vaditi i tako resiti problem.
Resenje NIJE tovarenje deteta antibioticima!
Postovani, decak star 17 meseci je juce imao t 38, koja je pala na jednu dozu paracetamola i nije opet rasla. Imao je i tackasti crveni osip po stomaku. Danas popdne sam videla isti osip na nepcu. Isli smo kod pedijatra, u medjuvremenu se osip prosirio na ruke, noge, ledja. Ujutru treba da uradi ks i bris zdrela. Popodne opet kod dr. Zabrinuta sam ako je streptokok zar to nije predugo da se ceka na antibiotike? Hvala unapred.
Mislim da NE možete zakasniti – čak i da se nađe streptokoka.
Ako je dete dobro raspoloženo kad nema visoku temperaturu – skoro sigurno se radi o prolaznoj virusnoj infekciji.
Postovani, vec dva mjeseca imam problema sa grlom. Osjetila sam kao da imam nesto u grlu i nakon odredjenog vremena otisla ljekaru. Dali su mi amoksicilin, ali se stanje nije poboljsalo. Uradila sam bris grla i pokazalo je da imam jako mali broj streptokoka. Dali su mi eritromici koji sam pila 5 dana. Da napomenem da imam i uvecane limfne cvorice. Medjutim, otisla sam na kontrolni bris grla gdje je pisalo sada 50%. Zabrinuta sam. Pozdrav.
Treba da Vas vidi ORL specijalista i proceni šta dalje da se radi.