Foto: Canva
Može se reći da je era antibiotika umnogome smanjila klinički i epidemiološki značaj ovih bolesti, a dobrim delom uticala i na formu njihovog ispoljavanja. Ipak, utvrdjena mogućnost komplikacija nakon streptokoknih infekcija, kao i okolnost da se mogu javiti u formi manjih epidemija u školama ili obdaništima, čine ove bolesti i dalje predmetom interesovanja roditelja i lekara.
Koje streptokoke uzrokuju anginu?
Ono što danas, u užem smislu, nazivamo streptokoknom anginom izaziva nekoliko desetina sojeva β hemolitičkog streptokoka grupe A. Samo za ovu bakteriju su vezane pojave tipične angine i post-streptokoknih komplikacija i ne treba ih mešati sa drugim streptokokama koje se mogu naći u različitim uzorcima tokom bakteriološke obrade (bris i sl.), kao što su Streptococcus pneumoniae, Streptococcus faecalis, kao i Streptokoke čije su „grupe“ obeležene drugim abecednim slovima.
Kako se „dobija“ angina?
Streptokokna angina spada u grupu infekcija koja se prenosi kapljičnim, dakle respiratornim putem. Inkubacija je kratka,2-5 dana. Može se javljati u formi manjih epidemija, u zatvorenim kolektivima. Za razliku od virusnih respiratornih bolesti, koje su češće u jesen i zimu, streptokokne bolesti nemaju pravilnu sezonsku distribuciju. Brojne statistike pokazuju da su ove bolesti veoma retke kod dece mlađe od 5 godina, dok je učestalost najviša kod školske dece.
Koje su manifestacije angine?
Tipična streptokokna angina se odlikuje relativno stalnim kliničkim tokom: osnovni simptomi su visoka temperatura, preko 38,5- 39 stepeni, bol u grlu, otežano gutanje, otok i bol lokalnih limfnih žlezda vrata. Lokalni nalaz u grlu je tipičan, sastoji se od izrazite hiperemije mekog nepca, nepčanih lukova i tonzila, često sa lokalnim otokom i enentemom. Klasični gnojni eksudat na krajnicima se može javiti u ranoj fazi bolesti, ali može i posle 48 sati, isto važi i za beličasto obložen jezik. U težim slučajevima, dolazi do pogoršanja opšteg stanja („intoksikacija“).
Ima li komplikacija?
Moguće komplikacije bolesti mogu biti u formi sekundarnih fokalnih gnojnih infekcija (Otitis media, osteomijelitis, septični artitis), ili kasnijih komplikacija koje se zovu i „nesupurativne“, koje nastaju na imunološkoj osnovi, od kojih su najvažnije reumatska groznica i akutni poststreptokokni glomerulonefritis. Pravovremena dijagnoza i terapija praktično isključuju mogućnost nastanka navedenih komplikacija.
Kako se postavlja dijagnoza angine i šarlaha?
Osnova dijagostike streptokoknih bolesti je uklapanje kliničke slike i bakterioloških nalaza – brisa ždrela. Pomoćna, ili dodatna dijagnostička sredstva (kompletna krvna slika, na primer) imaju dodatni, ali svojom prirodom, ograničeni značaj.
Kako se leče streptokokne infekcije?
Ukoliko, dakle, lekar ima pred sobom pacijenta sa tipičnom anamnezom, lokalnim nalazom u ždrelu i uz to tipičnom ospom, dileme nema. Terapiju treba započeti odmah, bez obzira da li će se dodatna potvrda streptokokne infekcije potražiti brisom ždrela. U brisu se kod tipične slike, pojavljuje β hemolitički streptokok grupe A u „signifikantnom“ procentu ili čistoj kulturi.
Osnov terapije su penicilinski antibiotici, ili antibiotici slični eritromicinu, kod pacijenta kod kojih postoje ograničenja u upotrebi penicilina. Posle započinjanja terapije, u slučaju streptokokom izazvanih bolesti, dete je oslobodjeno većeg dela simptoma, a svakako povišene temperature u roku 24-48 sati. Streptokok se u brisu ždrela ne može naći posle 24 sata terapije, mada se ova vrsta analize danas čini nepotrebnom. Pravovremena terapija isključuje mogućnost gnojnih, sekundarnih, a praktično minimizira mogućnost post-infektivnih, ne gnojnih komplikacija (reumatske groznice i glomerulonefritisa)
Ima li bolesti koje liče na anginu i šarlah, a to zapravo nisu
Lokalni nalaz u ždrelu može biti sličan kod virusnih faringitisa, uz mogućnost nastanka fibrinskih eksudata na krajnicima , veoma sličnih gnojnim „čepovima“, tipičnim za streptokokne angine. Poseban primer čini lokalni nalaz kod infektivne mononukleoze, koji može biti skoro identičan onom kod klasične angine.
Šarlahu slična (skarlatiformna) ospa, veoma slična po izgledu i distribuciji se može javiti kod brojnih virusnih infekcija. Najčešće je izazivaju virusi iz grupe enterovirusa (koji takodje, nemaju pravilnu sezonsku distribuciju), citomegalovirus, nešto redje virusi iz brojnih familija Coxsackie i Herpes virusa. Kod ovih bolesti, postoji odstupanje od uobičajenog kliničkog toka, na primer: kraći tok bolesti, ranija pojava ospe, niža telesna temperatura, odsustvo perutanja, prisustvo drugih kliničkih pojava, tipičnih za virusne bolesti (zapaljenja usana ili sluzokože usne duplje). Osnovni dokaz protiv streptokoka predstavlja bakteriološka obrada – bris ždrela je „negativan“.
Šta je šarlah?
Šarlah („scarlet fever“) je streptokokna bolest ili manifestacija koju izazivaju 3 poznata soja ove vrste streptokoka koja stvaraju egzotoksin („eritrogeni toksin“). Bolest počinje sa slikom klasične streptokokne angine, da bi se nakon 48 sati pojavila relativno tipična ospa. Ospa se može opisati kao sitnozrnasta ospa na koži koja je izmenjena, suva i hiperemična. Ospa se tipično, prvo javlja ispod pazuha i u preponama, brzo se širi na veća polja kože na grudima, trbuhu i ledjima. Retko se javlja na nogama, na licu se ispoljava u formi homogenog crvenila obraza, sa tipičnim bledilom oko usta. Česti su i manje tipični slučajevi, sa ograničenom distribucijom po telu, pri tome ospa ne mora biti ubedljiva. Nakon nekoliko dana, ospa bledi, koža se peruta, a sve se završava tipičnim (kroz 1-2 nedelje) „ljuštenjem“ finih slojeva kože na šakama, tabanima i prstima.
Osoba može više puta u životu imati streptokokne infekcije, obzirom na veliki broj vrsta β hemolitičkog streptokoka grupe A koji ih može izazvati. Smatra se da prisustvo eritrogenog toksina, sa druge strane, stvara trajni imunitet kod domaćina, pa se kožna manifestacija može, najčešće, imati samo jednom!
Dr Zoran Brajković, specijalista pedijatar i anesteziolog
Poštovani, mozete li nas posavetovati. Dete uzrasta 4godine dijagnostikovano je sa Paringitis ac J02; bris grla Streptococcus pyogenes 30%
Antibiogram je pokazao da je osetljiv na eritomicin i penicilin. Data mu je terapija Erytromycin 250, 3*1 posto je alergičan na penicilin. Medjutim, Eritromicin sirup se ne moze nabaviti u apotekama. Rečeno mi je da se vise i ne proizvodi.
Pedijatar nam je rekao da sačekamo 10 dana i ponovimo bris bez ikakve terapije.
Dete inace ima samo malinast jezik, bez temperature i drugih simptoma.
Da li je neophodno leciti streptokoku u našem slučaju i kako? Da li je bezbedno sačekati 10 dana, do sl uzimanja brisa? Postoji li mogućnost terapije nekim drugim antibiotikom koji moze da bude eventualna zamena za taj eritomicin?
Hvala unapred
Kad NEMA gušobolje i lovišene temperature BESMISLENO je da se daje oralna antibiotska terapija!
Tantim verde sprej se može koristiti 7 do 10 dana.
Postovani, volela bih da mi kazete, da li streptokokna infekcija (potvrdjena brisom- cista kolonija u grlu) moze da se umiri jednom dozom Lemod injekcije? Sin star 2 i po godine je imao tipican lokalni nalaz i klinicku sliku, ali zbog smanjene ucestalosti streptokokne infekcije u tom uzrastu, dobio je Lemod i za svaki slucaj da uradi bris. Kad se ispostavilo da ima streptokok posle tri dana, dobio je antibiotik, ali njemu su se glavni simptomi povukli od Lemoda, sto nije karakteristicno za bakterijsku infekciju, zar ne? Pitam jer nas pedijatar je skoro siguran da je kod sina prisutan PFAPA sindrom (zbog ucestale pojave tonzilitisa i adenoiditisa- 3,4 nedelje, koji odmah reaguju na Lemod).
Hvala
EMOGUĆE je da se aktivna bakterijsak infekcija povuče od Lemoda!!! NAPROTIV onma se zbog koriskosteroida može POGORŠATI!
Dakle, dete NIJE IMALO bakterijsku infekciju – tu nema dileme! Očigledno se radi o „površinskim“ bakterijama
Poštovani, molim Vas za mišljenje. Sin ima 5 godina i već deset dana temperaturu i to dva dana ima, pa dva nema i tako u krug. T je išla do 39 ali se najčešće kretala oko 38.5. Prisutan kašalj i serozan sekret iz nosa, opšte stanje dobro. Juče uradjen pregled pedijatrta i dijagnostikovana upala pluća. Dat je hemomicin. Danas je stigao nalaz brisa grla u kome je izolovan streptokok, mada juče na grlu nisu uočene nikakve promene izuzev blage hiperemije. Da li je pored hemomicina potrebno išta u terapiji izolovanog streptokoka ili taj nalaz nema značaja? Hvala.
To se naprosto ne može procenjivati bez pregleda i praćenja deteta.
Moja cerka ima 9 godina vec petnestak dana mozda malo i duze kasljuca,nema temperaturu niti gnojne cepove,radia je bris grla i pronasli su strepto koku.pije ospamox 6 ml na 12 sati,danas je treci dan terapije ali ona nije prestala sa kasljucanjem malo je redje ali i dalje kasljuca.da li je to normallno za tu bakteriju da nema temperaturu ni gnojne cepove na grlu?i da li je rano da ona posle treceg dana terapije prestane kasljati?
To je teško sigurno proceniti bez oregleda, ali jedno je jasno – kasljucanje NIJE simptom streptokokne gnojne angine i kasljucanje se NE leči antibiotikom!
Ja se zaista izvinjavam imam jos jedno pitanje. Ona je imala neverovatno crvenilo po obrazima, čak i hrapavo i suvo, pre više od 2 meseca, ali ja tome nisam prodavala značaj. A konstantno već mesecima ima svaki čas virusne infekcije i temp jer je tek početak boravka u kolektivu, pa Vas pitam da li je moguće da ima već dugo ovu bakterije u grlu i da li u tom slučaju mogu postojati neke posledice s obzirom da ih nismo lečiti na vreme, jer dr je svakog puta rekla da je virus i nikada ničim nismo lečiti da bi opet posle sedmicu dve sve krenulo iz početka? Još jednom se izvinjavam na tri uzastopne i duge objave