Foto: Canva
Može se reći da je era antibiotika umnogome smanjila klinički i epidemiološki značaj ovih bolesti, a dobrim delom uticala i na formu njihovog ispoljavanja. Ipak, utvrdjena mogućnost komplikacija nakon streptokoknih infekcija, kao i okolnost da se mogu javiti u formi manjih epidemija u školama ili obdaništima, čine ove bolesti i dalje predmetom interesovanja roditelja i lekara.
Koje streptokoke uzrokuju anginu?
Ono što danas, u užem smislu, nazivamo streptokoknom anginom izaziva nekoliko desetina sojeva β hemolitičkog streptokoka grupe A. Samo za ovu bakteriju su vezane pojave tipične angine i post-streptokoknih komplikacija i ne treba ih mešati sa drugim streptokokama koje se mogu naći u različitim uzorcima tokom bakteriološke obrade (bris i sl.), kao što su Streptococcus pneumoniae, Streptococcus faecalis, kao i Streptokoke čije su „grupe“ obeležene drugim abecednim slovima.
Kako se „dobija“ angina?
Streptokokna angina spada u grupu infekcija koja se prenosi kapljičnim, dakle respiratornim putem. Inkubacija je kratka,2-5 dana. Može se javljati u formi manjih epidemija, u zatvorenim kolektivima. Za razliku od virusnih respiratornih bolesti, koje su češće u jesen i zimu, streptokokne bolesti nemaju pravilnu sezonsku distribuciju. Brojne statistike pokazuju da su ove bolesti veoma retke kod dece mlađe od 5 godina, dok je učestalost najviša kod školske dece.
Koje su manifestacije angine?
Tipična streptokokna angina se odlikuje relativno stalnim kliničkim tokom: osnovni simptomi su visoka temperatura, preko 38,5- 39 stepeni, bol u grlu, otežano gutanje, otok i bol lokalnih limfnih žlezda vrata. Lokalni nalaz u grlu je tipičan, sastoji se od izrazite hiperemije mekog nepca, nepčanih lukova i tonzila, često sa lokalnim otokom i enentemom. Klasični gnojni eksudat na krajnicima se može javiti u ranoj fazi bolesti, ali može i posle 48 sati, isto važi i za beličasto obložen jezik. U težim slučajevima, dolazi do pogoršanja opšteg stanja („intoksikacija“).
Ima li komplikacija?
Moguće komplikacije bolesti mogu biti u formi sekundarnih fokalnih gnojnih infekcija (Otitis media, osteomijelitis, septični artitis), ili kasnijih komplikacija koje se zovu i „nesupurativne“, koje nastaju na imunološkoj osnovi, od kojih su najvažnije reumatska groznica i akutni poststreptokokni glomerulonefritis. Pravovremena dijagnoza i terapija praktično isključuju mogućnost nastanka navedenih komplikacija.
Kako se postavlja dijagnoza angine i šarlaha?
Osnova dijagostike streptokoknih bolesti je uklapanje kliničke slike i bakterioloških nalaza – brisa ždrela. Pomoćna, ili dodatna dijagnostička sredstva (kompletna krvna slika, na primer) imaju dodatni, ali svojom prirodom, ograničeni značaj.
Kako se leče streptokokne infekcije?
Ukoliko, dakle, lekar ima pred sobom pacijenta sa tipičnom anamnezom, lokalnim nalazom u ždrelu i uz to tipičnom ospom, dileme nema. Terapiju treba započeti odmah, bez obzira da li će se dodatna potvrda streptokokne infekcije potražiti brisom ždrela. U brisu se kod tipične slike, pojavljuje β hemolitički streptokok grupe A u „signifikantnom“ procentu ili čistoj kulturi.
Osnov terapije su penicilinski antibiotici, ili antibiotici slični eritromicinu, kod pacijenta kod kojih postoje ograničenja u upotrebi penicilina. Posle započinjanja terapije, u slučaju streptokokom izazvanih bolesti, dete je oslobodjeno većeg dela simptoma, a svakako povišene temperature u roku 24-48 sati. Streptokok se u brisu ždrela ne može naći posle 24 sata terapije, mada se ova vrsta analize danas čini nepotrebnom. Pravovremena terapija isključuje mogućnost gnojnih, sekundarnih, a praktično minimizira mogućnost post-infektivnih, ne gnojnih komplikacija (reumatske groznice i glomerulonefritisa)
Ima li bolesti koje liče na anginu i šarlah, a to zapravo nisu
Lokalni nalaz u ždrelu može biti sličan kod virusnih faringitisa, uz mogućnost nastanka fibrinskih eksudata na krajnicima , veoma sličnih gnojnim „čepovima“, tipičnim za streptokokne angine. Poseban primer čini lokalni nalaz kod infektivne mononukleoze, koji može biti skoro identičan onom kod klasične angine.
Šarlahu slična (skarlatiformna) ospa, veoma slična po izgledu i distribuciji se može javiti kod brojnih virusnih infekcija. Najčešće je izazivaju virusi iz grupe enterovirusa (koji takodje, nemaju pravilnu sezonsku distribuciju), citomegalovirus, nešto redje virusi iz brojnih familija Coxsackie i Herpes virusa. Kod ovih bolesti, postoji odstupanje od uobičajenog kliničkog toka, na primer: kraći tok bolesti, ranija pojava ospe, niža telesna temperatura, odsustvo perutanja, prisustvo drugih kliničkih pojava, tipičnih za virusne bolesti (zapaljenja usana ili sluzokože usne duplje). Osnovni dokaz protiv streptokoka predstavlja bakteriološka obrada – bris ždrela je „negativan“.
Šta je šarlah?
Šarlah („scarlet fever“) je streptokokna bolest ili manifestacija koju izazivaju 3 poznata soja ove vrste streptokoka koja stvaraju egzotoksin („eritrogeni toksin“). Bolest počinje sa slikom klasične streptokokne angine, da bi se nakon 48 sati pojavila relativno tipična ospa. Ospa se može opisati kao sitnozrnasta ospa na koži koja je izmenjena, suva i hiperemična. Ospa se tipično, prvo javlja ispod pazuha i u preponama, brzo se širi na veća polja kože na grudima, trbuhu i ledjima. Retko se javlja na nogama, na licu se ispoljava u formi homogenog crvenila obraza, sa tipičnim bledilom oko usta. Česti su i manje tipični slučajevi, sa ograničenom distribucijom po telu, pri tome ospa ne mora biti ubedljiva. Nakon nekoliko dana, ospa bledi, koža se peruta, a sve se završava tipičnim (kroz 1-2 nedelje) „ljuštenjem“ finih slojeva kože na šakama, tabanima i prstima.
Osoba može više puta u životu imati streptokokne infekcije, obzirom na veliki broj vrsta β hemolitičkog streptokoka grupe A koji ih može izazvati. Smatra se da prisustvo eritrogenog toksina, sa druge strane, stvara trajni imunitet kod domaćina, pa se kožna manifestacija može, najčešće, imati samo jednom!
Dr Zoran Brajković, specijalista pedijatar i anesteziolog
Moja devojčica ima 3,5 god. Bila je u kontaktu sa devojčicom kojoj je konstatovan streptococcus. Doktor devojčice je rekao da sva deca iz kontakta piju antibiotik narednih 5 dana, a ja bih da ipak prvo uradim bris guše. Vaš savet je…
NI SLUČAJNO da se detetu koje NEMA tegoba, daje lek bez brisa! Prvo bris pa antibiotik.
Kad deca „iz kontakta“ imaju gušobolju i crveno grlo onda bris nije neophodan. I tada ga je dobro uraditi iz epidemioloških razloga, a antibiotkik se daje odmah po uzimanju brisa (ne čeka se dva dana na nalaz) kod dece koja imaju tegobe (gušobolju, povišenu temperaturu…) a bila su u kontaktu sa obolelim detetom.
Poštovani, moja ćerka ima 9 godina, pre nekoliko dana pedijatar je konstatovao streptokoke u grlu, primila je 5 penicilina i sada pije panklav, grlo je više ne boli ali joj se ljusti koža na prstima ruku, izgleda strašno. Da li je to normalno i da li treba nešto još preduzeti kako bi joj to prošlo? Hvala unapred
Osim hidrantne kreme, tu nema šta drugo da se radi. Važno je da nema gušobolje i visoke temperature.
Poštovani,dete od 7 godina je primilo vakcinu(predškolsku) i posle osam sati dobilo T 39,6 koja je uz obaranje paracetamolom trajala 48h kada sam je odvela u lab. da uradimo krvnu sliku i bris grla obzirom da T ne spada, resica i lukovi bordo crveni (a i nekoliko drugara iz vrtića je zaraženo streptokokom).Rezultati krvne slike skroz OK,bris smo cekali dva dana i konacno potvrda da se radi o streptococcus pyogenes (90%).Dr u DZ odlučuje da ne prepiše nikakav lek jer je T prestalai po njegovom mišljenju organizam se sam izborio sa bakterijama.Da li je to normalno i kakve posledice može imati neadekvatno lečenje ?PS Dete ima i dalje malinast jezik i sekret na donjem vešu koji nikada nije imala.HVALA
Što se tiče „situacije“ u grlu, Vaš pedijatar je SJAJNO procenio situaciju i tu nema šta da se doda. Ispravna odluka!
Postovani, sin mi je prije 7 dana, dobio visoku temperatuturu do 40, konstatovana mu je upala grla,i dobio je panklav forte. Medjutim,lek mu nije prijao,izazivao ga je na povracanje otprilike sat vremena nakon uzimanja i posle 2 dana, promenjena je terapija i dobio je sumamed koji je pio 4 dana. Pri tome doktorka nije primetiila da su mu se u ustima pojavile afte, zbog kojih smo nakon 2 dana opet otisli lekaru,konstatovan je akutni tonzilitis , uradjeni nalazi krvi ali ne i bris grla jer nisu rekli da treba. Nalazi krvi su mu dobri,ali mu je CRP i nakon pet dana terapije 54, a i temperatura je tek juce popustila. I dalje jako tesko guta, a ono sto me najvise zabrinjava je sto mu se javljaju periodicni probadajuci bolovi u obrazima. Da li je potrebno raditi dodatne analize ?
Sad je zaista teško proceniti da li se primarbo radilo o virusnoj ili bakterijskoj infekciji. Da je bris uzet pre antibiotika, situacija bi bila jasna.
Ipak, sve je urađeno da Vašem detetu bude bolje – ako je bakterija, antibiotik će odraditi posao, a ako je virus dete će izboriti. Nemoguće je proceniti vreme oporavka, ali mislim da ima razloga za optimizam.
Postovani,sin mi ima 3godine, pre tri nedelje imao je gnojnu upalu krajnika (posto je bila u pitanju subota uvece) nisu mu radili bris grla, odmah su mu prepisali hemomicin 5ml dnevno tri dana. Nakon cega mu je temperatura spala, i bol u grlu prestala. Ali zabrinuta sam jer su mu krajnici ostali mnogo uvecani(kaze nas pedijatar da je to normalno neko vreme posle upale) a sad mu se ljusti koza na jagodicama prstiju, dali je to razlog za zabrinutost i dali je potrebno odraditi neke analize? Dali je bila dovoljna terapija od tri dana hemomicinom?
Ovo sve izgleda kao uobičajen tok oporavka od upale grla. Ako krajnici ostani veliki i 10 dana od prekida terapije ima smisla da se uradi bris grla.