Foto: Canva
Može se reći da je era antibiotika umnogome smanjila klinički i epidemiološki značaj ovih bolesti, a dobrim delom uticala i na formu njihovog ispoljavanja. Ipak, utvrdjena mogućnost komplikacija nakon streptokoknih infekcija, kao i okolnost da se mogu javiti u formi manjih epidemija u školama ili obdaništima, čine ove bolesti i dalje predmetom interesovanja roditelja i lekara.
Koje streptokoke uzrokuju anginu?
Ono što danas, u užem smislu, nazivamo streptokoknom anginom izaziva nekoliko desetina sojeva β hemolitičkog streptokoka grupe A. Samo za ovu bakteriju su vezane pojave tipične angine i post-streptokoknih komplikacija i ne treba ih mešati sa drugim streptokokama koje se mogu naći u različitim uzorcima tokom bakteriološke obrade (bris i sl.), kao što su Streptococcus pneumoniae, Streptococcus faecalis, kao i Streptokoke čije su „grupe“ obeležene drugim abecednim slovima.
Kako se „dobija“ angina?
Streptokokna angina spada u grupu infekcija koja se prenosi kapljičnim, dakle respiratornim putem. Inkubacija je kratka,2-5 dana. Može se javljati u formi manjih epidemija, u zatvorenim kolektivima. Za razliku od virusnih respiratornih bolesti, koje su češće u jesen i zimu, streptokokne bolesti nemaju pravilnu sezonsku distribuciju. Brojne statistike pokazuju da su ove bolesti veoma retke kod dece mlađe od 5 godina, dok je učestalost najviša kod školske dece.
Koje su manifestacije angine?
Tipična streptokokna angina se odlikuje relativno stalnim kliničkim tokom: osnovni simptomi su visoka temperatura, preko 38,5- 39 stepeni, bol u grlu, otežano gutanje, otok i bol lokalnih limfnih žlezda vrata. Lokalni nalaz u grlu je tipičan, sastoji se od izrazite hiperemije mekog nepca, nepčanih lukova i tonzila, često sa lokalnim otokom i enentemom. Klasični gnojni eksudat na krajnicima se može javiti u ranoj fazi bolesti, ali može i posle 48 sati, isto važi i za beličasto obložen jezik. U težim slučajevima, dolazi do pogoršanja opšteg stanja („intoksikacija“).
Ima li komplikacija?
Moguće komplikacije bolesti mogu biti u formi sekundarnih fokalnih gnojnih infekcija (Otitis media, osteomijelitis, septični artitis), ili kasnijih komplikacija koje se zovu i „nesupurativne“, koje nastaju na imunološkoj osnovi, od kojih su najvažnije reumatska groznica i akutni poststreptokokni glomerulonefritis. Pravovremena dijagnoza i terapija praktično isključuju mogućnost nastanka navedenih komplikacija.
Kako se postavlja dijagnoza angine i šarlaha?
Osnova dijagostike streptokoknih bolesti je uklapanje kliničke slike i bakterioloških nalaza – brisa ždrela. Pomoćna, ili dodatna dijagnostička sredstva (kompletna krvna slika, na primer) imaju dodatni, ali svojom prirodom, ograničeni značaj.
Kako se leče streptokokne infekcije?
Ukoliko, dakle, lekar ima pred sobom pacijenta sa tipičnom anamnezom, lokalnim nalazom u ždrelu i uz to tipičnom ospom, dileme nema. Terapiju treba započeti odmah, bez obzira da li će se dodatna potvrda streptokokne infekcije potražiti brisom ždrela. U brisu se kod tipične slike, pojavljuje β hemolitički streptokok grupe A u „signifikantnom“ procentu ili čistoj kulturi.
Osnov terapije su penicilinski antibiotici, ili antibiotici slični eritromicinu, kod pacijenta kod kojih postoje ograničenja u upotrebi penicilina. Posle započinjanja terapije, u slučaju streptokokom izazvanih bolesti, dete je oslobodjeno većeg dela simptoma, a svakako povišene temperature u roku 24-48 sati. Streptokok se u brisu ždrela ne može naći posle 24 sata terapije, mada se ova vrsta analize danas čini nepotrebnom. Pravovremena terapija isključuje mogućnost gnojnih, sekundarnih, a praktično minimizira mogućnost post-infektivnih, ne gnojnih komplikacija (reumatske groznice i glomerulonefritisa)
Ima li bolesti koje liče na anginu i šarlah, a to zapravo nisu
Lokalni nalaz u ždrelu može biti sličan kod virusnih faringitisa, uz mogućnost nastanka fibrinskih eksudata na krajnicima , veoma sličnih gnojnim „čepovima“, tipičnim za streptokokne angine. Poseban primer čini lokalni nalaz kod infektivne mononukleoze, koji može biti skoro identičan onom kod klasične angine.
Šarlahu slična (skarlatiformna) ospa, veoma slična po izgledu i distribuciji se može javiti kod brojnih virusnih infekcija. Najčešće je izazivaju virusi iz grupe enterovirusa (koji takodje, nemaju pravilnu sezonsku distribuciju), citomegalovirus, nešto redje virusi iz brojnih familija Coxsackie i Herpes virusa. Kod ovih bolesti, postoji odstupanje od uobičajenog kliničkog toka, na primer: kraći tok bolesti, ranija pojava ospe, niža telesna temperatura, odsustvo perutanja, prisustvo drugih kliničkih pojava, tipičnih za virusne bolesti (zapaljenja usana ili sluzokože usne duplje). Osnovni dokaz protiv streptokoka predstavlja bakteriološka obrada – bris ždrela je „negativan“.
Šta je šarlah?
Šarlah („scarlet fever“) je streptokokna bolest ili manifestacija koju izazivaju 3 poznata soja ove vrste streptokoka koja stvaraju egzotoksin („eritrogeni toksin“). Bolest počinje sa slikom klasične streptokokne angine, da bi se nakon 48 sati pojavila relativno tipična ospa. Ospa se može opisati kao sitnozrnasta ospa na koži koja je izmenjena, suva i hiperemična. Ospa se tipično, prvo javlja ispod pazuha i u preponama, brzo se širi na veća polja kože na grudima, trbuhu i ledjima. Retko se javlja na nogama, na licu se ispoljava u formi homogenog crvenila obraza, sa tipičnim bledilom oko usta. Česti su i manje tipični slučajevi, sa ograničenom distribucijom po telu, pri tome ospa ne mora biti ubedljiva. Nakon nekoliko dana, ospa bledi, koža se peruta, a sve se završava tipičnim (kroz 1-2 nedelje) „ljuštenjem“ finih slojeva kože na šakama, tabanima i prstima.
Osoba može više puta u životu imati streptokokne infekcije, obzirom na veliki broj vrsta β hemolitičkog streptokoka grupe A koji ih može izazvati. Smatra se da prisustvo eritrogenog toksina, sa druge strane, stvara trajni imunitet kod domaćina, pa se kožna manifestacija može, najčešće, imati samo jednom!
Dr Zoran Brajković, specijalista pedijatar i anesteziolog
Hvala na odgovoru. Da, i meni zvuči logično da je dobar put reagovanje antibioticima NAKON što se brisom ustanovi streptokoka. Međutim, u ovoj medicinskoj literaturi sam našla da navodno to slabo pomaže jer PANDAS nije reakcija na streptokoku nego reakcija na antitela koja telo stvara dok se bori sa streptokokom. I da zato antibiotici koji uništavaju streptokoku ne deluju na PANDAS. Već bi umesto toga trebalo da dete primi zaštitnu inekciju koja bi sprečila da uopšte dođe do streptokoke i razvijanja antitela. Ako imate neki komentar, napišite. Zahvaljujem.
Pokazalo se da ovde davanje depo preparata penicilina („zaštitna“ injekcija). nije pravi put za prevenciju! Zato je brzi bris na streptokoku optimalni način sprečavanja ponovnog javljanja PANDAS-a.
Poštovani,
Sin od 3 i po godine je imao šarlah (potvrđeno brisom) i izlečen je Panklavom. Međutim, dok je imao šarlah, 3 dana je imao nalete izuzetno čudnog ponašanja, kao da je dobio autizam. Stanje je bilo ekstremno i zabrinjavajuće, jezivo, nije imao kontakta sa okolinom, imao je razne stereotipije, nekontrolisano se ponašao, i slično. Našla sam da ovo liči na sindrom PANDAS, autoimunu reakciju na streptokoke koja kod neke dece izaziva upalu bazalne ganglije u mozgu. Taj sindrom nestaje nakon izlečenja od streptokoke (mada je nekad potrebno i godinu dana da se dete vrati u normalu). Ali, ukoliko dete opet dobije streptokoku, najverovatnije će opet dobiti PANDAS, pri čemu sindrom može biti svaki put sve teži i postoji određena mogućnost da ostavi trajne posledice.
Molim Vas za komentar. Pedijatri s kojima sam pričala nisu čuli za ovo oboljenje. Kome da se obratim za postavljanje dijagnoze (u Bgd smo)? Zatim, postoje preporuke da se deci sa ovim stanjem do puberteta daju neprestano zaštitne inekcije protiv streptokoka (jer u pubertetu sindrom često iščezava), da li mislite da je to korisno uraditi? Dalje, preporučuje se da dete koje je doživelo tako nešto narednih godinu dana nikako ne treba da dobije streptokoku, da bi se mozak oporavio. Da li da onda dete šaljem u narednih godinu dana u vrtić? Ili da godinu dana prima zaštitne inekcije? Imaju li one štetnih efekata? (Da pomenem da ja – majka – imam alergiju na penicilin, a da dete nije još nikad primalo inekcije penicilina.)
O PANDAS-u piše na ovom linku:
http://www.nimh.nih.gov/health/publications/pandas/index.shtml
a ostale informacije koje sam pominjala u postu sam našla takođe na medicinskim sajtovima.
Zahvaljujem.
Bez pregleda deteta TADA kad je imalo opisane smetnje je nemoguće sa sigurnošću postaviti dijagnozu PANDAS-a.
Ipak, Vi ste veoma dobro i detaljno sagledali problem i sasvim je moguće da je to baš bio PANDAS.
Tu nema posebnog leka niti prevencije antibioticima, ali svaka sledeća upala grla treba da se isprati brisom!
Veće laboratorije radi BRZI bris na streptokoke koji je gotov za 15 do 20 minuta, tako da se jasno vidi ima li potrebe za terapijom. Mislim da je to pravi put da se spreči eventualno ponavljanje ovih problema.
POZDRAV
SIN MI JE IZVADIO KRAJNIKE ,ASTO MU JE BIO PRE OPERACIJE 1124,POSLE OPERACIJE 740,APOLA GODINE OD OPERACIJE SE PONOVO POVECAO NA 985,STA SAD.MISLILI SMO DA SU KRAJNICIUZROK ALI OCIGLEDNO NISU.ISLI SMO KOD REUMATOLOGaA SVE OK,KOD KARDIOLIGA I TAMO SVE OK AL ASTO I DALJE POVECAN STA DA RADIMO
POZDRAV I UNAPRED HVALA
Ništa NE treba raditi – prestanite da kontrolišete ovaj nalaz kad je dete BEZ tegoba, a krajnika nema!
ponovo ja,a da vas pitam sta vi mislite zbog cega se asto nespusta i sta je moguci razlog zbog kojeg mu se povecao posle operacije
pozdrav
Povišen ASTO može godinama biti povišen posle streptokoknih infekcija, a kad je dete zdravo (nema pokazatelja infekcije) ovaj parametar nema nikakvig značaja!
imala sam strptokoke u grlu primala 10 dana penicilin i na kraju zastitnu injekciju .cerki 7g.isto radila bris grla i bio je pozitivan na strptokoke a nema nikakve simptome bolesti .doktora joj je prepisala ospen tablete 3×1 /10dana.zanima me da li je ta teratija uredu?hvala
Kada deca NEMAJU simptoma (grlo nije crveno, nema povišene temperature, dete je aktivno i veselo) NE daju se oralni antibiotici!
Postovani,htjela sam pitati za savjet. Imam sina od 6 god,i u poslednjih godinu i po dana cesto ima streptokoku. Terapija je antibioticima u trajanju od 10 dana,posle toga je nalaz uredan. Primio je i dva puta zastitnu inekciju. U toku ovih godinu i po dana bolovao je i infektivnu mononukleozu pracenu upalom pluca. Sad je imao laringitis ,po prvi put i uradjen je bris grla koji opet pokazuje streptokoku a zadnji put je imao prije mjesec dana . Afebrilan je. Unaprijed hvala.
Da se obavi ORL pregled kod ORL specijaliste (koji se bavi decom) pa da se vidi da li su krajnici za vadjenje.