Naučite dete strpljenju, posle je sve lakše

Ako je potrebno, recite detetu za 10 minuta ćemo krenuti i navijte alarm tako da dete zna kada čuje alarm da je sada to vreme koje je čekalo – prošlo. Dete će biti nestrpljivo i tada ali će smanjiti količini pitanja – kada će, i smanjit će nervozu oko čekanja jer će sada znati da će oni čuti alarm, a neće čekati da sad vi kažete – eto prošlo je deset minuta. Nije da vam baš ne veruju, ali ovako će pre verovati sebi.

Jedan tipičan primer za ovo mogu biti bombone pre večere pa ako baš insistiraju na bombonama  sada ponudite im da umesto jedne sada, da pojedu tri posle večere. Tako će lakše pasti na količinu bombona kasnije te će svoju žudnju za njima sami kontrolisati čekanjem. I neka to ne bude potkupljivanje već jedna normalna ponudu koju ste bili ionako spremni ponuditi – ali nakon večere.

Ako ste vi nestrpljivi, lakše planete i teže se kontrolišete, takva će vam biti i deca. No, ako im vi svojim primerima postepeno pokazujete vlastitu moć samokontrole taj će obrazac ponašanja sigurno preuzeti i vaša deca. Vrlo jednostavno.

Ukoliko se nađete u situaciji koja vas je jako naljutila ili isfrustrirala recite jasno pred svojom decom kako se osećate. Sada sam jako ljuta ali ću duboko udahnuti i pokušati pronaći najbolje rešenje te ćete tako dete naučiti istom načinu rešavanja negativnih emocija.

I konačno – najbolje je dete učiti strpljivosti i samokontroli u okruženju, vremenu i prostoru koje im je poznato jer će tako najpre početi sticati iskustvo u ovome što ih učite.

Strpljenje se ne uči u banci, na igralištu ili prodavnici već pre svega u kući gde se dete uči poštovanju pravila, očekivanjima, čekanju. Tako, kada se nauče da budu strpljiviji mogu imati samokontrolu i sada i kasnije u životu.