Specijalista farmacije Davor J. Korčok upozorava da svi lekovi imaju ograničenja u pogledu maksimalne temperature na kojoj mogu biti izloženi, a to pre svega zavisi od aktivne supstance, i od pakovanja.
– Mnogi lekovi gube na stabilnosti na temperaturi iznad 30 stepeni Celzijusa – objašnjava dr Korčok. – Ako sumnjate da su izmenjeni pod uticajem toplote, obratite pažnju na promenu boje, mirisa i ukusa ili narušavanje oblika. Tablete mogu da se lome, mrve ili potpuno raspadaju u prah. Kapsule se mogu istopiti ili lepiti jedna za drugu. I kada naoko pojedini lekovi izgledaju neizmenjeno, oni na visokoj temperaturi gube efikasnosti, pa mogu imati čak i neželjena dejstva.
Doktor Korčok kaže da su na dejstvo spoljne temperature od svih lekova koji se nose na put najosetljiviji probiotici, zatim sredstva za dezinfekciju rana i posekotina koja lako isparavaju.
– Maksimalna temperatura koju većina proizvoda koje nosimo na putovanje može da izdrži jeste ona sobna, od 20 do 25 stepeni Celzijusa i vlažnosti vazduha oko 60 odsto, kakva je uobičajena za umereno kontinentalni klimatski pojas – navodi dr Korčok. – Kad je reč o probioticima, broj probiotskih ćelija se može smanjiti ili u ekstremnim slučajevima i potpuno eliminisati, ali pozitivno dejstvo probiotika može izostati i ako deo probiotskih kultura ostane živ, jer neće biti dovoljan za efikasnost. Vlaga, kiseonik i direktna sunčeva svetlost, takođe, negativno utiču na efikasnost ovih preparata.
Zbog toga je, kaže dr Korčok, važno da se se izabere preparat u adekvatnoj ambalaži i da se čuva prema uslovima na pakovanju. Prvi kriterijum je da li je proizvod upakovan u pojedinačnim dozama, kao što je kesica praška ili blister, jer to umanjuje kontakt koji proizvod nakon otvaranja može imati sa spoljašnjim faktorima – temperaturom, vlagom, kiseonikom i svetlošću koji imaju negativan uticaj. Bolja zaštita je flou pek tehnologija koja pravi apsolutnu barijeru za kiseonik, svetlost i vazduh, a dodatno čuva stabilnost proizvoda, što je posebno važno leti, kada temperatura dostižue 40 stepeni.
– Probiotik svakako nije proizvod koji efekat ostvaruje odmah po primeni, kao na primer lekovi protiv bolova i zbog toga je besmisleno nositi ga u neseseru na plažu – navodi dr Korčok. – Probiotici koji su bili izloženi visokoj temperaturi nekoliko dana, neće delovati. Kada je reč o ovim preparatima treba ih uzimati prema vrsti tegoba, jer nije isto da li vas muče nadutost i gasovi, ili želite da sprečite putničku dijareju. Kada pričamo o putničkoj dijareji na primer, dokazano dejstvo ima probiotska kvasnica s. bulardi u dozi od pet do 20 milijardi jedinica CFU, koje se koriste da izraze snagu preparata.
ŠTA TREBA PONETI NA PUT
Putna apoteka bi trebalo da poseduje sledeće proizvode: probiotike, lekove protiv mučnine, protiv bolova i povišene temperature, kao i lekove protiv zatvora, zatim sredstva za dezinfekciju površinskih rana, lekove protiv alergija i repelente insekata.
NE OSTAVLjAJTE U KOLIMA
– Svi proizvodi, bilo da se oni preporučuju za putnu apoteku ili ne, manje ili više su osetljivi na transport i visoku spoljnu temperaturu – kaže dr Davor J. Korčok. – Ne mora čak ni da bude pretoplo napolju da bi u unutrašnjosti automobila postalo vrelo kao u rerni. Istraživanja pokazuju da kada je spoljna temperatura 32 stepena, u unutrašnjosti automobila ona može da dostigne neverovatnih 59 stepeni u roku od 90 minuta. Zato, ne ostavljajte lekove u kolima, ponesite ih čak i ako izlazite samo nakratko, da biste napravili usputnu pauzu za kafu ili ručak.
Komentari 0