Ne tolerišite udaranje

Ako pojačanu agresivnost vašeg deteta, koja je zaista samo jedna faza u razvoju i to ne obavezna, suzbijete na vreme, nećete imati razloga za brigu.

Većina roditelja koja se uspešno izborila sa ćudima svojih dvogodišnjaka, trogodišnjaka i četvorogodišnjaka o tim danima može da govori sa osmehom tek mnogo nakon preživljenih neprijatnih iznenađenja. U tom periodu intenzivnog rasta i razvoja deca se uglavnom suočavaju sa raznim frustrirajućim ograničenjima, nesposobnošću da efikasno izraze svoje mišljenje, nemogućnošću da kanališu i odlažu svoje želje i potrebe, potrebom da dobiju baš sve i baš sada… Frustracija mnogo, ograničenja još više, pa malci počinju da se služe svim raspoloživim sredstvima koja su im na raspolaganju, uključujući i udaranje vršnjaka i odraslih.
A kako to, naravno, ne može i ne sme da se toleriše, evo saveta za vraćanje malog „kabadahije“ u okvire prihvatljivog ponašanja.

Ne prihvatajte tuču i udarce kao deo igre
Kada vaše dete udari nekoga, bez obzira da li je to odrasla osoba ili dete, reagujte istog trenutka. Stanite pred njega, blago ga uhvatite za ruču i smirenim, ali odlučnih glasom recite „Udaranje nije dozvoljeno“.
Nikada, ali nikada ne smete da se smejete ili da na bilo koji način minimizujete detetov postupak. Udaranje nije igra, pa se tako i ponašajte. Ne pokušavajte da se uklopite u šablon koji podrazumeva boksovanje, rvanje i bilo koju drugu razmenu udaraca između oca i sina iako je reč o igri. Mala deca ne mogu da naprave tu finu razliku između dozvoljenog i nedozvoljenog udaranja.

Ne uzvraćajte im istom merom, da vide da to boli
Uzvraćanje udarca ili podsticanje detete koje je udareno da uzvrati, takođe nije dobra ideja jer se tako podstiče agresivno ponašanje. Tako se šalje poruka da je udaranje OK i da se time nešto postiže ili dobija. Zapravo, najbolje bi bilo da trajno zaboravite na svaki oblik agresije, i verbalne i fizičke, čak i ako verujete da su tatine ćuške od vas napravile čoveka.

Naučite ih kako da izražavaju osećanja i misli
Jedan od osnovnih uzroka za udaranje je taj što deca, naročito ona mala, ne mogu verbalno da se izbore za ono što žele. Ona uglavnom udaraju vršnjake iz dosade, zabave ili besa, a ne zato što žele da ga povrede, ali to ne umanjuje problem. Na primer, mala devojčica će, ako je brat stalno začikava, svoj bes i frustraciju izraziti udaranjem, a isto će se poneti i trogodišnjak koji ne uspeva da ubedi drugara da mu vrati njegov autić. Ukoliko su verbalna ograničenja jedini problem, podučite ih da se obrate vama umesto da nekoga udaraju.

Na vreme prepoznajte da se sprema „rat“
Obratite pažnju na situacije u kojima vaše dete postaje agresivno i emocije koje do toga dovode. Da li to radi kada je umorno, frustrirano, gladno, kada mu je dosadno, da li uvek udara istu decu i odrasle… Ako shvatite kada i zašto udara, lakše ćete to sprečiti.
Roditelji dece koja su pokazala određeni stepen agresije moraju stalno da budu na oprezu, ali ne tako da preventivno grde dete pred svima ili da ga sklanjaju iz društva, već da motre i spreče ga da se neprimereno ponaša.

Odredite primerenu kaznu za loše ponašanje
Svaki roditelj ima svoje kaznene metode, jer ono što pomaže kod jednog deteta kod drugog može da bude neefikasno, ali postoji i jedna univerzalna sankcija – naterajte ga da se izvini.
Većini dece će to teško pasti, neki će odbijati, ali vi samo budite dosledni. Kada shvate koliko je to neprijatno, sami će izbegavati da rade ono što ih je do toga dovelo, aubrzo će moći da shvate i kako se povređena osoba oseća, što će mu pomoći da razvije empatiju.

I zapamtite, koliko god vam sve ovo teško pada, brzo će proći ako pokažete nulti stepen tolerancije za nasilno ponašanje.