Bosonogo dete? Ali pod je prljav! I šta ako se prehladi? Šta ako nagazi na nešto, ubode se?
Bosonogost (i za male i za velike) kod nas još uvek nije došlo u modu i i dalje je za neke roditelji važnije da se vidi da dete ima brendirane cipelice. Pa ipak i u Srbiji se sve češće potencira da je za prohodavanje najbolje boso stopalo, bez uvršćivanja zgloba i anatomskog uloška jer se stopalo na taj način najbolje formira. Da ne pominjem sve te neuralne veze koje se tokom tog bosonog senzo-motornog iskustva izgrađuju! Smatra se čak da podržavajući dete da ide što više boso otvaramo vrata najjednostavnijem, najjeftinijem i istovremeno najdirektnijem načinu očuvanja zdravlja. Dakle neće dobiti kijavicu, upalu pluća ili bešike. Proverite da li na podlozi ima stakla ili drugih oštrih predmeta. Proverite koliko je hladna ili topla podloga i proveravajte povremeno koliko su detetu tople noge tokom igre. Imajte poverenja u dete da će, ukoliko je previše hladno ili vruće, ono pokazati znake da mu igra bosih nožica više ne prija. Ukoliko ste na travi, a brine vas da bi moglo biti krpelja, zaštitite dete sredstvom protiv insekata. I prepustite se igri
Na kraju, dok iz prikrajka posmatrate vaše hrabre i spretne mališanke i mališane kako uživaju u radosti igre, možda vas spopadne suluda misao da im se pridružite. Da zaboravite na uobičajene konvencije i da se izujete, sednete na zemlju ili izađete na kišu i dozvolite kapljicama da zaplešu po vašoj koži.
Sjaj u očima moje devojčice, mene je naveo da malo po malo napuštam sopstvene uobičajene okvire i usudim se da proverim da li će i meni, ovako odrasloj, iste stvari pričiniti takvu radost.
Hodati bosih stopala, sedeti na zemlji, valjati se po travi, sada su postali moji omiljeni dnevni rituali kada se posle radnog dana ona i ja nađemo napolju.
I dok osećam travu pod svojim stopalima, upijam mirise koji nas okružuju, slušam ptice i cvrčke, objašnjavam beskrajno nebo i oblake il veeeeliko drvo kraj nas, primećujem kako se spokojstvo širi, kako se svet zaustavlja dozvoljavajući mi da ga dotaknem.
I osećam kako se vraćam u jedan bezbrižan svet, osećam kako se vraćam sebi.
Predlažem da i sami pokušate
Autor: dr. Natalija Radivojević Banović, psiholog
Super je ovako odgajati dete, slažem se. U selu puštam da ide bos i da se igra gde god hoće i kako god hoće. Ali kada se vratim u Beograd i zateknem pse lutalice kako uriniraju po spravama za igranje u parkiću u sred kesa i đubra koje su izvukli iz kanti, nešto baš nisam raspoložena da po tome ide bos i da stavlja u usta šta stigne.
Ne vidim šta je neobično u načinu odrastanja koje je opisano. Do pre 30 godina svi smo tako odrastali, pa i sad neka deca kod nas na Blakanu tako odrastaju. Za mene je to jedini, zdrav i normalan način odrastanja i razvoja deteta.