Foto: Privatna arhiva
Pun istagram influnserki sa savršeno stilizovanom decom a onda su nemajke. Čak nisam sigurna trebam li da na ovaj izraz da stavim navodnike. Pun istagram spontanih režiranih videa prehlađenih žena, neopranog veša i nesređene kuhinje (a verujem da se kuhinja sredila da bude nesređena). Ali sve toliko pogrešno. Niko ne nazove sebe lošom majkom već nemajkom jer je to kao simpatično.
Nisam nemajka. Ja sam žena koje mnoge stvari ne radi savršeno. Možda većinu. Nikada mi ručak ne ispadne isto, pa jednom skuvam najbolji pasulj na svetu, a sledeći put mi muž jede na silu. Niti znam da ispeglam pefrektno, muž je zadužen za sve one vrtićke I školske radionice. Ali se trudim. Trudim se da svaki dan moja deca imaju kuvano. Trudim se da su uvek čiste i lepo obučene.
Trudim se da sve račune platim na vreme, zakažem kontrole svakom članu svoje porodice kod stomatologa ili lekara. Trudim se da svako ima svoju omiljenu namirnicu u frižideru. Ne propuštam priredbe, radionice. Ne zaboravljam da pripremim šta je potrebno za vrtić i školu.
Pišem spisak namirnica koje trebamo da pazarimo. Trudim se da imamo uvek neko varivo. Jurim decu po kući sa Bimunal sirupom. Čitam i nadam se da dajem dobar primer.. Emtapiji sam ih naučila, verujem. Ali isto tako ih ne spakujem u krevet na vreme vrlo često. Isto tako nekada provedu previše vremena uz ekran. Često pojedu slatko pre ručka. I sve je to borba. Borba između dobrog I lošeg modela. A svako od nas želi dobro svom detetu.
Svaka porodica ima svoj model, svoj prag tolerancije, svoje principe. Otuda različitosti u svima nama. Njih nosimo u brak I usmeravamo svoju decu. Kada dvoje ljudi dobije dete, oni vaspitavaju dete po modelima koje su poneli od kuće koji vrlo često mogu biti dijametralno različiti. Samo primer, neko će dojiti dete na zahtev, neko će ga uobročiti. Neko će nositi svom detetu široki povoj, neko ne. Neko će osluškivati svoje dete, neko konsultovati stručnjaka. Ali svi svoje dete volimo najviše na svetu I uradićemo sve moguće I nemoguće za njegovu sreću.
Nisam dovoljno dosledan roditelj. Ali sećam se često kako sam svoje dete uskraćivala za nešto. Bude mi teško ali sam sebi govorila da je to nešto za njihovo dobro. Što su deca starija, izazovi su veći. Različitosti su izraženije. Treba ostati dosledan, odgovoriti na te izazove. Nisam na primer za uniforme u školama jer je u nekom smislu odevanje lični pečat. Sutra će svakako ta deca otići jedno kod drugog i videće se razlika. Nisam ni za zabranu telefona u školama jer je moje dete vrlo rano samo počelo da ide u školu i naravno da želim da imamo mogućnost kontakta. Poente je u autoritetu. Stajale su lovačke puške zakačene u kuhinji pa deca nisu smela da im priđu. Negde smo pogrešili.
Čitam neku knjigu o roditeljstvu. Autor (dečiji neuropsihijatar) kaže da decu treba tretirati kao decu. Ne savetovati se sa njima, ne deliti price iz sveta odraslih. Ako je to tačno, ja grešim. Uvek sam verovala da su deca ljudi ‚‚u malom pakovanju‚‚. I nisam ih ‚‚štedela‚‚. Dogovarale smo se, nikada nije bilo ono ‚‚Zato što ja tako kažem‚‚ već sam objašnjavala uvek razlog.
Decu vodim u muzeje često. Drina još uvek mala zna da se ponaša u skladu sa događajem. Sigurna sam da im je često dosadno kada obilazimo neke destinacije. Ali opet smatram da će im to biti uobičajeno u životu.
Želim da deci budem podrška ali ne želim da budu bahati. Želim da budem realna kada gledam svoju decu, ne želim da ih idealizujem. Ali me to ne sprečava da ih volim najviše iako znam da nisu najbolji.
Ja nisam nemajka, ja sam nesavršena majka koja se trudi da bude što bolja. Ne mislim da su moje greške cool, ali se trudim da učim na njima. I pričam o njima. I učim i na tuđim greškama. Ja sam samo majka, baš kao i TI. Najvoljenija žena na planeti.
Komentari 0