Foto: Pixabay
Prvo što vam tada izađe iz usta je nešto u stilu „Ma on/ona je malo stidljiv/a”, kao da pokušavate da nađete izgovor i opravdate njegovo ponašanje.
„Ne budi tako stidljiv/a“ je nešto što često čujem na svakom koraku. Moj bratanac je nedavno napunio godinu dana. Mnogo vremena provodi tiho posmatrajući ljude. Voli da dobro osmotri. Ponekad će se okrenuti ili će potražiti odobrenje roditelja kada mu se neko obrati. Vidim da se ovo dešava češće kada upozna nove ljude, kada ga odvedu na neko novo mesto ili kada ima mnogo ljudi i mnogo buke. Posle nekog vremena, on se opusti i stupa u interakciju kao i svako drugo dete. Ipak, prijatelji i članovi porodice odlučuju da komentarišu njegovu „stidljivost“.
Sa 12 meseci, dete nije moglo da nauči da se stidi, ali ga ljudi usled neznanja, karakterišu kao stidljivo.
Takođe, pre neki dan sam posetila porodicu sa dvoje male dece. Dvogodišnjak nije bio siguran ko je ta nepoznata nova osoba koja pije čaj u njegovoj dnevnoj sobi i proveo je neko vreme odmeravajući me sa druge strane sobe. Kada sam mu se obratila, sakrio se iza velikog jastuka. Kada je pričao sa ocem, bilo je to šapatom koji sam jedva čula. A samo nekih dvadesetak minuta kasnije, dečak je trčao po sobi igrajući se svojim automobilčićima i preturajući po svojoj kutiji za igračke, tik pored mene. Bio je savršeno opušten sa mnom. Majka dečaka je podelila sa mnom da se on obično suzdržava i posmatra situaciju pre nego što se opusti. Čini se da mu je potrebno malo duže nego drugoj deci da se oseća prijatno uz novu osobu ili kada se nađe u nekoj novoj situaciji.
“Moji prijatelji kažu da je moje dete stidljivo. Da li treba da brinem?”, pitala je.
Ukliz u stidljivost
Ono što ljudi nazivaju stidljivošću obično nema nikakve veze sa onim što se tom detetu dešava. Neki ljudi će videti ponašanje slično onom koje nazivaju stidljivošću, te će pretpostaviti da je to posledica straha ili anksioznosti, odnosno da dete treba „popraviti“ i pomoći im da se oslobode.
Šta to govori detetu?
Kada se prema detetu odnosite kao da je ono stidljivo i uplašeno, njemu to govori da nešto nije u redu sa njim. Ono što vi smatrate ohrabrujućim i utešnim ponašanjem, zapravo može biti veoma štetno za dete.
Fokusom na pogrešan razlog zbog kog se dete čini manje društvenim, vi previđate mnoge pozitivne aspekte njegove ličnosti. Vi tada zapravo ističete samo ono što vidite kao problem. Time utišavate detetov glas, odbacujete njegovu osetljivost, kritikujete njegovu obazrivu prirodu, i ne primećujete njegovu moć zapažanja i divnu sposobnost da oseti atmosferu prostora. Propuštate da vidite sve ono što to dete čini onim što jeste.
Kada dete odrasta praćeno osećanjem da nešto nije u redu sa njim, ono razvija nizak nivo samopouzdanja. Ono nauči da budu stidljivo.
Stid od stidljivosti
Dugoročni problem je sledeći: kada dete označite kao „stidljivo“, govorite o tome kakvo je ono kao osoba, a ne samo o njegovom ponašanju. Deca jako ozbiljno shvataju tuđa zapažanja, a naročito od ljudi na koje se ugledaju. Upijaju obeležja i etikete koje im drugi daju a toga je teško osloboditi se.
Stidljivost ne važi za poželjnu osobinu. Ovaj termin ma negativne konotacije i vezuje se za: anksioznost, ćudljivost, strah, uplašenost itd. Društvo otvoreno podržava smelost i ekstrovertnost, više nego rezervisanost i ćutljivost. Dete vrlo dobro zna da pridev „stidljiv“ nije kompliment i zato počinje da veruje da nije dovoljno dobro. Nametnuta stidljivost tako postaje deo njihove ličnosti.
Nametnuta stidljivost postaje deo detetove ličnosti.
Stidljivost može izazvati osećaj srama koji je, kako objašnjava Brene Braun, strah od razdora, prekida odnosa sa drugima. To dete navodi da smatra da nije dovoljno vredno da se neko poveže sa njim i da uopšte ima bilo kakve odnose sa ljudima. To dalje vodi u prikrivanje svoje ličnosti zbog nedostatka samopouzdanja a što će biti očigledno u njihovom ponašanju. Samo zamislite dete koje odrasta uz neprekidan osećaj neadekvatnosti. Šta će biti od njega?
Upotrebite svoje reči da odgajite samopouzdano dete
Uprkos nervozama i nesigurnostima, deca su vredna ljubavi, baš takva kakva jesu. Izazov je prepoznati koliko način obraćanja i reči koje koristimo utiče na decu. Kako bise vaše dete osećalo kada biste o njemu govorili u pozitivnom svetlu uz prihvatanje, ohrabrivanje i podršku?
Pričajte samo o ponašanju a ne o detetovim osobinama
Vaše dete se možda „ponaša“ stidljivo sada, ali to ga ne čini stidljivim detetom. Kao roditelj imate veoma važan zadatak da shvatite da će se ponašanje vašeg deteta menjati iz situacije u situaciju. Takođe, važno je da pažljivo i svesno birate reči kojima se obraćate detetu i koje koristite kada govorite njemu. Zaboravite „etikete“!
Fokusirajte se na pozitivno
Ako pomislite da je vaše dete previše tiho i rezervisano, zapitajte se šta bi to ponašanje moglo da predstavlja. Možda je vaše dete pažljivo, obazrivo ili samo osmatra? Kada usmerite misli ka drugim mogućnostima, pre nego stavite etiketu „stidljivost“, videćete mnoštvo dobrih i pozitivnih kvaliteta.
Hvalite i negujte detetovu mirnu stranu
Deca se, kao i odrasli, razlikuju po tipu ličnosti. Vaše dete može samo biti introvertno ili visokosenzitivno – što, svakako, nije nešto što treba da se popravlja.
Možda biste mogli da pomognete detetu da se oseća prijatno dok procenjuje situaciju. Ili, pohvalite njegovu sposobnost osmatranja i evaluacije. Dajte mu do znanja da je u redu da sebi da malo vremena, ako je to ono što mu je potrebno, da se oseća opušteno u nekoj novoj situaciji. Zatim ga naučite da će svako imati drugačiji pristup i da su svi različiti, te nema potrebe da se poredi sa drugima.
Prepoznajte potencijal u detetovoj mirnoj naravi i negujte njegovu individualnost. Kada uvidite detetove snage, videće ih i ono samo i , korak po korak, će graditi svoje samopouzdanje i živeti u skladu sa svojom prirodom. Na kraju krajeva, to je ono što želimo za našu decu, zar ne?
Izvor: quietconnections.co.uk / NajboljaMamaNaSvetu
Komentari 0